Србија: Почео увоз репродуктивних ћелија из иностранства

Танјуг
Foto: Агенције

БЕОГРАД- У Србију је данас стигао први контингент јајних ћелија из банке у Шпанији, речено је на конференцији у ГАК Вишеградска Универзитетско клиничког центра Србије.

До сада се у Србији  за процес вантјелесне оплодње (ВТО) путем увезеног репродуктивног материјала пријавило око 500 парова и жена без партнера. Шест жена ће ући у процес ВТО са јајним ћелијама из Шпаније, четири у ГАК Вишеградска, а двије у ГАК Народни фронт.

Ово је први, донирани и увезени материјали који је стигао у Србију од 10. децембра, откада је уведена могућност за увоз јајних ћелија, ембриона и сперматозоида, изјавила је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић.

“Национална политика пораста наталитета један је од приоритет државе, ми смо овај процес озаконили и то је битно. До сада није постојала могућност ни самосталним плаћањем донорства из иностранства”, поручила је Шкодрић.

Национална банка репродуктивног материјала налази се управо у Вишеградској, а основана је 2019. године, међутим, због недостатка домаћих донора, потписан је уговор са европским банкама.

“Имамо за сада само пет донираних домаћих сперматозоида и ниједну јајну ћелију. Земље које имају развијене банке, такође увозе јер немају потребан репродуктивни материјал. Ми смо потписали за сада са банкама у Шпанији, две у Данској и у Чешкој, а будући парови могу да бирају из које банке желе материјал, и поједине физичке карактеристике”, истакла је директорка РФЗО.

Додаје да РФЗО завршава уговоре са седам државних и 15 приватних клиника у Србији, а парови и синг жене такође могу да бирају гдје ће урадити процес ВТО.

“Око 10 одсто од 500 пријављених су жене без партнера које о трошку државе могу на ВТО са увезеним материјалом до 45 године старости. Такође, преко 45 година, а граница је 50 година, жене такође могу да се пријаве, али уз самостално плаћање.

Пријављивање се врши путем Е-управе, а Шкодрић истиче да је процедура крајње једноставна.

“Само да се пријаве и дођу код лекара и ураде што је до њих. Надамо се да ће ово допринети рађању већег броја деце и порасту наталитета, сва деца ће бити здрава уз срећне родитеље, то смо им овим правом омогућили”, поручила је Шкодрић.

Лијепе вести стижу из ГАК Вишеградска када је у питању ВТО путем домаћих донора, а то је да је већ урађена једна успјешна оплодња, рекао је директор те установе Александар Стефановић.

“Трудноћа је потврђена, а надам се да ће и сви остали кренути овим стопама и да ће бити нових трудноћа, да ћемо радити као тим. Треба да радимо и на промоцији наших донора и да мање увозимо из иностранства, иако је увођење велика олакшица за наше пацијенте, јер неће морати да одлазе у друге земље. Потрудићемо се ми из струке да имамо све више беба”, поручио је Стефановић.

Иначе ГАК Вишеградска УКЦС је најстарија установа тог типа у региону, а обиљежава ове године 100 година рада.

“Прва у Србији је увела ВТО пре 32 године, и прва беба добијена тим путем данас има 30 година. Такође, 2009. године је први замрзнути ембрион одмрзнут и урађена је ВТО, а резултат су здраве тројке. Управо због тих резултата, поносни смо што је овде национална банка, једна од мало у Европи и свету. Тај пројекат је још један државни у низу који унапређује ВТО што нас је довело до врха у свету из те области”, рекао је директор ГАК Вишеградска.

Министарство здравља одрадило је свој дио посла уз помоћ РФЗО и других министарстава, а циљ је да се сваке године роди што више дјеце, истакао је државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек.

“Желимо да свим паровима и сингл женама омогућимо да дођу до потомства, јер не знам шта има лепше од тога да се људи остваре као родитељи и уживају уз децу”, порука је државног секретара.

Додаје да све што је урађено у Србији - има смисла једино када постоје генерације које ће то и наслиједити.

“Ми желимо да све што је урађено у Србији имамо коме да оставимо, морамо да повећамо број рођене деце и да они сами уживају и креирају живот у још јачој и перспективнијој Србији”, истакао је Ђерлек.

Министарство је са Владом омогућило инфраструктуру потребну на клиници, како би се процес ВТО обављао у најквалитетнијим условима, каже Ђерлек.

Он додаје да је такође требало измијенити подзаконске одредбе, како би се омогућила ВТО путем увезених донора.

“Ми смо обезбедили новац за 1.500 парова, а уколико буде више заинтересованих радо ћемо додати и проширити новчане капацитете”, поручио је он.

Процес ВТО путем увезених донора кошта 7.000 евра, а намијењен је свим паровима и сингл женама који из било ког здравственог разлога немају адекватан репродуктивни материјал.

“Ово је врло осетљива тема, много тога има да се припреми и усклади. Наставићемо да радимо на томе, јер смо свесни колико је важно да имамо што више новорођене деце”, поручио је државни секретар.

Министарство за бригу о породици и демографију такође подржава напоре за подстицање наталитета, а Србија је показала спремност, одлучност и стабилност да финансијски подржи ове мјере, изјавила је ресорна министарка Дарија Кисић.

“Последњих десет година, а од 2018. много тога што смо мислили да је немогуће у овој области је урађено и доступно. Уз велику подршку председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић постепено су се повећавала права за парове у процесу ВТО, након директне финансијске подршке и нових мера повећавао се и број покушаја за прво дете данас је неограничен, затим старосна граница, а затим се уводили и мушкарци који имају проблеме, затим једна од последњих мера где се све жене укључују које имају малигна обољења. Заиста, широк апектар подршке државе и донираним репродуктивним материјалом, за чиме је очигледно постојала потреба, ако је судећи према позивима”, казала је Кисић.

Она указује на то да се увозом не искључује могућност домаћих донора и апелује на све да се укључе у ту причу.

 “Дакле, сви заједно се укључујемо у борбу за пораст наталитета и надамо се да ћемо имати успеха много у будућности, ово је само једна од мера које планирамо да спроводимо у будућности. Ту је и куповина станова али и читав низ мера за подстицај рађања”, рекла је министарка.

Шест жена које ће путем увезених јајних ћелија радити вантјелесну оплодњу већ је припремљено и спремно за процес који ће, како је поручено, почети у наредна три-четири дана, односно, у складу са менструалним циклусом, на основу кога се и започиње оплодња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана