Србија побjедом у Великом рату стекла дух побjеде

Церемонија је почела парастосом за настрадале који је предводио владика Стефан, старјешина Храма Светог Саве, након чега је одата пошта настрадалима у Првом свјетском рату уз највише државне почасти.

Вјенце су положили представници Министарства одбране Србије, замјеница градоначелника Београда Весна Видовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан - Харченко, амбасадор Француске Пјер Кошар, амбасадор Кипра Димитриос Теофилакту, представници других амбасада у Србији и страни војни изасланици, борачка удружења.

Затим је одржан минут ћутања за настрадале и интонирана химна „Боже правде", а након обраћања министар Селаковића, одржан је културно - умјетнички програм.

Селаковић је истакао да је Србија својом побједом у ратовима, сврставајући се у редове оних који су се борили за слободу и правду, стекла историјски и морални капитал, стекла побједнички дух, некада на војном пољу, а данас у економији, култури, спорту и другим областима.

Како каже, данас се бори и да постане члан европске породице гдје је била прије 104 године, а опредјељена је да побјеђује јер губитник нема право на самосталност у одлучивању.

„Због тога, без обзира на величину територије и број становника, победом у Великом рату, српски народ се сврстао у велике народе", казао је Селаковић и додао да се од 2020., 15. септембар обиљежава као Дан српског јединства управо у жељи да се пренесе побједнички дух и на нове генерације.

Србија своју будућност види у заједници са другим европским народима, казао је Селаковић и додао да је Србија из Великог рата научила да велике ствари и дјела не можете да остварујете када сте сами.

„Наша победа би била немогућа да није било савезника. Србија се после тог рата уздигла, оживела, ојачала и постоји и данас. То је обесмислило сваки од метака који је био уперен у наше претке, а чињеница да и данас постојимо, да напредујемо, јачамо економију, војску, просвету, дух, сведочи о томе да непријатељ није успео", казао је.

Министар наводи да данас на гробљу Србија стоји са пријатељима из дипломатског кора, који су прије 104 године били на различитим странама, а данас сви на једној и наводи да је то оно што је најбоље што је научено из тог рата.

Поручио је да је Србија гарант безбједности на Балкану и да даје потврду миру и добрим односима истичући да је Србији то темељ за унапређење међународне сарадње.

"Сећајући се времена рата, молећи се да се никада више не понови, трудимо се да будуће генерације усмеримо на победе на свим пољима", казао је Селаковић.

Селаковић истиче да данас поносно стоје припадници српског народа, за који каже да је најстрадалнији народ у Великом рату када се погледа колико смо становника имали прије почетка, а колико смо изгубили.

„Али то је чињеница која нам даје за право да се на овај дан подсетимо резултата - а то је савезничка и српска победа. Зато овај дан дозволите нам да зовемо и Даном победе. Имамо право - то нам налажу преци, садашње генерације, али и потомци, јер народ који изгуби 60 одсто мушке популације има право на то, имамо право и јер нам победа није поклоњена, имамо и право зато што Србија без те победе не би данас постојала или не би постојала у овим границама", навео је Селаковић.

Министар је подсјетио да је 1. новембра ослобођен Београд, да је 9. новембра ослобођен Нови Сад, 13. Сомбор и Требиње, 17. данашњи Зрењанин, 20. Кикинда, 21. Бања Лука и тај талас побједе се наставио и након 11. новембра, а започет је 15. септембра - пробојем Солунског фронта.

„Српска војска је са француским савезницима успела да пређе од Битоља до Београда за 46 дана. Французима је можда било лакше јер су имали коњицу, а тај пут препешачила је српска пешадија, српски опанак. Круна је био 1. децембар - Дан уједињења", подсјетио је.

Дан примирја у Првом свјетском рату подсјећа на потписивање примирја Сила Антанте и Немачке чиме је окончан Велики рат и то 11. новембра 1918. године у жељезничком вагону у Компијену.

У Србији, Дан примирја је државни празник од 2012. године, од када се обиљежава нерадно, а као главни мотив за амблем празника користи се цвјет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији, који је у ботаници познат и као цвјет феникс, а осим тога, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвјета.

Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године.

Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску, али се наредне године њена војска суочила са Тројном инвазијом и зато што није жељела да се преда српска војска се повукла преко Албаније.

Евакуисана је на Крф, а одатле је пребачена на Солунски фронт гдје је већ 1916. године забиљежила успјехе.

Послије дугог затишја борбе за пробијање фронта почеле су у септембру 1918. године, а српске и друге савезничке снаге пробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђена на предају.

Српска војска незадрживо је напредовала и 1. новембра 1918. ослобођен је Београд.

Побједу у Великом рату Србија је скупо платила, односно током рата изгубила је, према процјенама, између 1.100.000 и 1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60 одсто мушке популације.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.