Вуков споменик враћен на стару локацију
БЕОГРАД - Послије више од мјесец дана споменик Вуку Стефановићу Караџићу је враћен на своје мјесто, тамо гдје су Београђани навикли да се налази, на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове.
Споменик је враћен пажљиво, уз помоћ механизације. Након што је спуштен из камиона, Вук је неко вријеме провео на земљи прије него што је подигнут на постамент, преноси Мондо.
Он је 7. новембра скинут с постамента и послат у Смедерево гдје је, у атељеу вајара Зорана Кузмановића, рестауриран. Споменик је скинут и послат на санацију тачно на дан када је свечано и откривен у присуству градских званица и становника Београда прије 85 година (7. новембра 1937. године).
Послије великих и успјешних реконструкција Споменика Победнику и Споменика захвалности Француској, стручна служба Завода за заштиту споменика културе града Београда прво је израдила Идејни пројекат санације и рестаурације споменика Вуку Караџићу у 2019. години, а Град Београд је за ову годину опредијелио средства за извођење радова у висини 11 милиона динара, чиме су се стекли услови за санацију споменика.
Подсјетимо, завод за заштиту споменика културе града Београда је израдио Идејни пројекат санације и рестаурације споменика Вуку Караџићу, с обзиром да се споменик налазио у изузетно лошем стању.
Историјат
Споменик Вуку Стефановићу Караџићу откривен је 7. новембра 1937. године, поводом стопедесетогодишњице Вуковог рођења. Дјело је значајног српског вајара Ђорђа Јовановића. Вуков споменик је један од најзначајнијих јавних споменика у Београду. Конципиран је по канонима академске уметности која почива на натурализму и веризму, као и на идеализацији субјекта. Наглашена је идеализована, портретска реалистичност.
На споменику, Вук Караџић је приказан у донекле хијератичном и статичном, седећем ставу. Ноге су му прекривене тешком драперијом, а у десној руци је књига коју Вук држи наслоњену на кољено. Динамика је наглашена благо ротираним покретом главе. Сличну скулптуралну форму сједеће фигуре, Јовановић је већ раније примјенио на концепту скулптуре Гуслара, изведене за споменик Косовским јунацима у Крушевцу, из 1904. године. Сама представа је реинтерпретација класичног ренесансног мотива, односно приказа Микеланђеловог Мојсија из цркве СанПиетроинВинцоли у Риму.
Споменик Вуку Караџићу припада групи репрезентативних и монументалних јавних споменика подигнутих заслужним личностима српског народа. Иако изведен током позног периода умјетниковог опуса, споменик носи све квалитете његовог ауторског израза. Због својих културно-историјских вриједности Споменик је утврђен за културно добро Рјешењем Завода за заштиту споменика културе града Београда из 1965. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
