СПЦ очекује извршење одлуке о Високим Дечанима
ГРАЧАНИЦА - Епархија рашко-призренска поздравила је међународне апеле да се спроведе одлука Уставног суда у Приштини из 2016, којом се потврђује власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара околне земље и шуме, те да се црквена земља убиљежи у катастру.
Из ове епархије са сједиштем у Грачаници истичу да Српска православна црква ( СПЦ ) очекује од надлежних институција пуно извршење судске одлуке.
Епархија рашко-призренска је на свом “Твитеру” истакла да је одлука коначна и неопозива, као и да њено неизвршење само додатно показује правну угроженост манастира Високи Дечани.
Из ове епархије подсећају да је, између осталог, манастир стављен почетком ове године на листу седам најугроженијих културно-историјских објеката у Европи од стране престижне међународне организације “Европа Ностра”.
Извјестилац Европског парламента за Косово и Метохију Виола фон Крамон позвала је јуче владу у Приштини да спроведе пресуду о враћању земљишта манастиру Високи Дечани.
Она је на свом “Твитеру” поручила да насљеђе Српске православне цркве /СПЦ/ на Космету мора да буде заштићено.
Уставни суд у Приштини објавио је 24. септембра рјешење о томе да није извршена пресуда из 2016. године, према којој су 24 хектара земље власништво манастира Високи Дечани.
Рјешењем се омогућује тужиоцу да предузме кораке против институција које су се оглушиле о пресуду.
Након 16 година спорења око власништва над манастирском земљом у општини Дечани, уставни суд у Приштини донио је маја 2016. године, одлуку којом је потврдио претходну одлуку Врховног суда из 2012. о томе да манастир Високи Дечани има власништво над 24 хектара спорне земље.
Протеклих година, међународни званичници упућивали су апел приштинским властима да спроведу одлуку уставног суда из 2016.
Манастиру Високи Дечани је 1946. године одузето 700 хектара земље, међутим, држава Србија 1997. године враћа манастиру 24 хектара што заједно са двадесетак хектара, колико је манастир имао до тада, чини 55 хектара земље.
Та 24 хектара редовно су убиљежена у катастар, али их након 1999. локална власт не признаје.
Иако манастир и даље користи ту земљу, општинске власти почињу да оспоравају власништво манастира, а Унмик тада одлучује да манастир настави да користи ово имање све до рјешавања спора на суду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
