Случај дјетета (2) без имена и матичног броја отворио низ питања: Ко је најодговорнији
Због случаја двогодишњег дјетета без имена и јединственог матичног броја, заштитник грађана у Србији покренуо је испитни поступак законитости и правилности рада Градског центра за социјални рад Београд.
Овај случај отворио је и низ питања, између осталих - ко је у обавези и када да пријави рођење дјетета.
Више од 4.000 беба рођено је у болници Народни фронт од почетка године. Сваког јутра бабице саставе извјештај о броју рођене дјеце у претходном дану. Затим одлазе код мајки како би и оне потписале формулар на ком је и пријава рођења бебе.
Да би се електронски пријавило дијете, родитељи морају да се договоре око имена, да имају важеће личне карте и да бебино пребивалиште буде на једној од њихових адреса. Ако, којим случајем, отац не може да дође и да да сагласност за име, мајка потписује да нема услова за пријаву дјетета и наводи разлог за то.
"Уколико неким случајем електронска пријава није обављена у установи, ми свакако имамо дужност да пријаву рођења са именом и презименом мајке, подацима о детету, доставимо општини на којој је беба рођена", каже Миљана Ђорић, виша медицинска сестра у Народном фронту за РТС.
Послије пријаве, подаци о беби шаљу се општинској матичној служби, која то просљеђује МУП-у да се одреди матични број. Без обзира на то да ли је дијете пријављено електронски или писаним путем, име бебе, име мајке и детаљи порођаја, чувају се у књигама.
Према Уставу Србије, свако дијете има право на лично име, упис у књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет. Међутим, родитељи немају обавезу да упишу име дјетета у породилишту. Најчешћи разлози зашто се дијете не упише су ако отац није у земљи или још не знају како ће се дијете звати. Ипак, родитељи имају законски рок од 30 дана да пријаве податке о беби.
"Проблем се јавља када родитељи то не ураде, када дете није рођено у болници, када не постоје трагови, и онда то дете и родитељи постају правно невидљиви. Центар за социјални рад се аутоматски ту ангажује и даје формално име детету док се родитељи не појаве", каже адвокат Александар Радивојевић.
Ако дијете није пријављено, осим новчане казне, отац и мајка могу да одговарају и кривично за занемаривање дјетета. Може да се деси и да Центар за социјални рад постане старатељ умјесто родитеља.
"Ми не можемо да их избацимо из система јер су то наши људи, али на који начин то решити, како их едуковати, на који начин ту децу извући из зачараног круга да се рађају и да о томе нема никаквог трага, живе - да нема никаквог трага, почињу да се баве криминалом, то је зачарану круг", каже адвокат.
Каква ће бити судбина дјетета без имена и матичног броја, зависи од Центра за социјални рад и њихове одлуке. Они ће увијек предност дати биолошким родитељима и покушати да им помогну. Друге могућности су родбина, и они у нашој пракси, често постану старатељи. Могуће је да дијете оде и у хранитељску породицу. Све је боље и извјесније од живота без идентитета, наводи РТС.
Подсјећамо, саобраћајна патрола у Железнику зауставила је аутомобил у којем су били мушкарац, жена, и двогодишње дијете које је затечено у лошем стању, тачније у стању неухрањености.
Заштитник грађана Зоран Пашалић саопштио је да хоспитализована дјевојчица (2), као ни њена браћа и сестре немају лична имена, као ни Јединствени матични број грађана (ЈМБГ)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
