Слиједи реконструкција зграде САНУ

Урбанистички пројекат за обнову од 23. новембра биће на јавној презентацији у Градској управи Београда. Према плану, биће обновљене и преуређене поједине просторије, а фасада ће бити санирана како би јој се вратио изворни изглед, пишу "Вечерње новости".

Осим обнове постојеће зграде, планирана је и доградња атријума у мултифункционалну дворану на мјесту гдје се тренутно налази библиотека са приземљем и међуспратом.

Највишој научној и умјетничкој установи у Србији, изграђеној у првој половини 20. вијека, вратиће се стари и додати нови обриси, али под будним оком Завода за заштиту споменика културе и јавности, будући да је културно добро од 1964. године под најстрожим режимом заштите.

Зграда САНУ пројектована је у стилу еклектицизма са необарокним и арт нуво утицајима односно припада касној, академизираној сецесији. У урбанистичком пројекту се наводи да просторно-програмским концептом реконструкције мора да се постигне очување изгледа фасаде и декоративних елемената, као и габарита зграде.

Од овог става се може једино одступити у дијелу објекта атријума гдје ће се доградити мултифункционална дворана.

У оквиру реконструкције, потребно је на фасаде вратити поједине архитектонске елементе, изворно стање, куполу са новом геометријом, сходно историјском стању са декоративним елементима.

Како се наводи у плану, на међуспратној етажи замишљени су помоћни излагачки и презентациони простори Галерије науке и технике и Галерије ликовних и музичких уметности.

Мултифункционална дворана треба да буде уклопљена у постојећи контекст зграде, а биће пројектована са холским простором и пратећим садржајима за функцију САНУ, а повремено за ширу јавност.

 Библиотека ће бити измјештена из приземља у сутерен због великог оптерећења од терета књига које потенцијално могу да угрозе конструкцију.

Клупски простори ће се приближити кругу просторија намијењених јавним збивањима како би били лакше приступачни прије и послије значајног окупљања у згради.

Из централног хола предвиђена је директна веза са Галеријом ликовне и музичке уметности и Галеријом науке и технике.

Наспрам степеништа, непосредно поред клупских происторија, пројектована је унутрашња башта са гарнитурама за сједње окружена зеленилом.

Објекат САНУ подигнут је на темељима постављеним прије Првог свјетског рата, од 1920. до 1924. године према замисли Драгутина Ђорђевића и Андра Стевановића.

САНУ се није одмах по завршетку градње уселила у просторије које су биле намјенски грађене у ове сврхе, већ је зграда била прво издата у закуп.

Након што је оштећена током Другог свјетског рата, када је кориштена за забаву и одмор њемачких војника, 1949. године је донесена одлука о адаптацији зграде САНУ.

Пројекат су радили архитекте Григорије Самојлов и Ђорђе Смиљанић, а адаптација је започета 1950. године.

Самојлов и Смиљанић мијењају и прилагођавају функционалну организацију и ентеријер САНУ захтијеваној научној намјени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.