Шкодрић: Несташице лекова у Србији нема, не правити залихе

Танјуг
Foto: Euronews

БЕОГРАД- Несташице лекова у Србији нема, па нема потребе да грађани праве залихе, рекла је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић, коментаришући то што су се у неким државама појавиле вијести да постоји тај проблем.

"Када је реч о нашем тржишту, оно је континуирано и сигурно снабдевено лековима, па нема никаквог разлога за панику", поручила је Радојевић Шкодрић за лист "Политика".

Она је упозорила да околности у свијету доводе до тога да цијене сировина за производњу лијекова расту, као и трошкови амбалаже за лијекове, а повећане су и цијене енергената, те истакла да РФЗО редовно прати све промјене не тржишту, како би се предузели правовремене активности.

Казала је да РФЗО редовно плаћа добављачима за лијекове, што у неким државама није случај, па тамо постоје проблеми у снабдијевању због нередовног плаћања.

Када је ријеч о онколошким пацијентима, Шкодрић је подсјетила да је РФЗО донио одлуку, с обзиром на то да је све више младих обољелих од карцинома, да се од фебруара обољелим од малигних болести омогући замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона прије почетка лијечења.

Према њењим ријечима, право на замрзавање репродуктивног материјала прије започињања лијечења карцинома имаће жене до 40. године, односно мушкарци до 50. године, уколико већ немају замрзнут репродуктивни материјал, као и уколико немају дијете.

"Реч је о пацијентима који немају метастазе и код којих је индикована примена антинеопластичне терапије, односно хемиотерапије", навела је Шкодрић.

На питање колико се парова пријавило за вантјелесну оплодњу с донираним репородуктивним материјалима, будући да је пријава у Србији почела 10. децембра, директорка РФЗО- а је рекла да се до сада пријавило 350 парова и жена без партнера, као и да се тај број повећава из дана у дан.

Када је у питању трансплантација органа, Шкодрић је истакла да тренутно у земљи нема проблема са пресађивањем коштане сржи, али да када је су питању остале врсте трансплантација, ситуација није повољна, а да је највећи проблем донаторство.

Каже да је ситуација нарочито неповољна када је у питању трансплантација код дјеце и да је посљедња трансплантација бубрега са живог донора урађена 2019, године, а да се трансплантација срца не ради у Србији.

Нагасила је да постоји бојазан да, уколико Србија не буде размјењивала органе са Италијом, наша дјеца неће бити примљена ради кадаверичне трансплантације јетре (са преминулог донора).

Шкодрић је нагласила да се интензивно преговара са центрима у другим државама и навела да су склопљени уговори са Турском и Енглеском, како се не би прекинула могућност упућивања пацијената на трансплантацију у иностранство.

"С Министарством здравља разматрамо да се створе услови  да у Србији у догледно време поново оживи програм трансплантације бубрега код деце и заживи програм трансплантације јетре код деце", поручила је Шкодрић.

Навела је и да да РФЗО и ресорно Министарство овог мјесеца крећу у кампању како би се покренуо развој донаторства у Србији, а то је, додала је, и једини начин како би се наставила сарадња са другим земљама, јер ће Србију у супротном потпуно искључити из свих програма.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана