Селаковић: Свечано отварање и освештање Храма Светог Саве на Врачару у децембру
БЕОГРАД - Храм Светог Саве на Врачару у Београду требало би да буде потпуно завршен, свечано отворен и освештан у децембру, рекао је генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић.
- Почетком децембра ћемо бити у прилици да са поносом уђемо у наш светосавски храм који ће бити потпуно унутра завршен - рекао је Селаковић, који у име предсједника Србије Александра Вучића прати радове на завршетку храма.
Он је рекао да, колико му је познато, Српска православна црква (СПЦ) веома детаљно и добро ради на припремама великог освештања храма, јер због епидемије корона сви епископи из дијаспоре и региона не могу да дођу у Србију.
- То ће бити један посебан датум. Али, свакако пре краја ове године, грађани Београда, Србије и Срби из свих крајева Балкана и света који се буду обрели у Београду, моћи ће да дођу и да буду поносни на своју цркву на свој храм, поносни на своју Србију која је у овом периоду успела да га заврши - рекао је Селаковић за ТВ Прва.
Селаковић је напоменуо да је у завршетак Храма у претходне три године уложено 43 милиона евра, колико држава није дала у претходних 40 година, као и да је Русија неизмјерно помогла и дала 10 милиона евра за израду мозаика у Храму.
Он је додао да у износ из 43 милиона евра не улази уређење платоа испред Храма, који због временских услова, неће бити завршен до краја године.
Селаковић је рекао да је Храм Светог Саве међу три највећа православна храма у свијету, поред Храма Христа Спаситеља у Москви и Храма Свих Светих у Букурешту, чија градња још траје.
Он је додао да ће Храм Светог Саве бити јединствен по 15.000 и више метара квадратних мозаика у византијском стилу, који су рађени уз обилну помоћ руских умјетника, односно више 350 руских мозаичара, те сматра да ће постати једна од најпосјећенијих тачака на Балкану.
Урађена су, додао је, бронзана врата на улазу у Храм, односно девет великих бронзаних врата са западне, сјеверне и јужне стране, а на тих девет врата, на 48 свјетских језика исписане су молитве "Оче наш", "Богородице Дјево".
- Ту нису само језици православних народа, него и други светски језици, румунски, грузински, енглески, француски, италијански, немачки, али и јапански, кинески, јерменски, арапски, ромски. То је потпуно јединствено у свету" -додао је Селаковић.
Према његовим ријечима, биће постављен велики лустер хорос/полијелеј, тежине веће од седам тона, а ту је и 3.650 метара квадратних пода урађеног у граниту, ониксу и бијелом карара мермеру.
У завршној фази је велики централни иконостас, 21,5 метара широк, колико и сама Саборна црква у Београду.
Селаковић је подсјетио да Храм има четири звоника, а у сјевероисточном се налазе лифтови који воде до лучног степеништа и подкуполне галерије у облику прстена, која ће бити и музеј.
Одатле ће се моћи попети на куполну галерију, а из ње ће изаћи на најљепши српски видиковац, односно балкон са спољне стране куполе одакле може да се види пола Баната, дио Срема, Фрушка гора, чак и планина Цер, а читав Београд као на длану.
У лучном степеништу ће бити фрескописом приказано житије Светог Саве и приказ свих великих српских задужбинара из династије Немањића, Лазаревића и Бранковића.
Селаковић је подсјетио да изградња Храма почела 1935. године, а идеју о његовој изградњи први је у јавност изнио 1879. године један Матија Бан, Србин католик из Дубровника, по коме београдско насеље Баново брдо носи име.
Матија Бан је предложио да српски народ светитељу Сави, као знак захвалности оснивачу СПЦ и оцу своје духовности, подигне велики завјетни храм на мјесту гдје су 1594. године Турци спалили његове мошти.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
