Селаковић: На Сремском фронту српски народ ударио печат антифашизму
БЕОГРАД - У Адашевцима код Шида обиљежено је 78 година од пробоја Сремског фронта у Другом свјетском рату, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић истакао је да је управо на овом фронту српски народ ударио коначни печат антифашизму и антинацизму као свом опредјељењу.
Обраћајући у име предсједника Србије Александра Вучића, Селаковић је након полагања вијенаца у Спомен-комплексу "Сремски фронт", рекао да Србија данас поносно стоји и слави слободу, јер је једна од ријетких држава која самостално доноси одлуке.
Он је напоменуо да је на Сремском фронту нацистички окупатор са својим сарадницима, иако надмоћнији, доживио потпуни и пресудни ударац и слом, а да су српске снаге имале најјаче оружје у срцима, родољубљу, патриотизму и јунаштву.
Селаковић је указао на јунаштво припадника Народноослободилачке војске Југославије - највише српских, али и македонских партизана и браће по оружју у том тренутку припадника Совјетске црвене армије и Бугарске народне армије.
Он је подсјетио да је страдало најмање 13.400 партизана и још 4.000 оних који никада нису идентификовани и чија имена никада нису уписана.
Селаковић је додао да су 21. и 22. српска бригада, српска омладина која је учествовала у борбеним дејствима, имале историјску улогу не само да пробију Сремски фронт него и да буду прве војне формације које су ушле на територију нацистичко-усташке творевине НДХ и у логор Јасеновац.
Он је рекао да је Србија низала ратне епопеје, жртве и побједе у цијелом 20. вијеку, али да је у 21. вијеку свјесна да је српског народа мало да води ратове и да јој је мир пречи него ишта.
"Србија је слободу већ одавно претплатила милионима невиних жртава и оних који су бранили родно огњиште. Окупљамо се и чувамо сећање на наше хероје и њихову борбу, да се поносимо тиме што наши преци нису никога нападали, већ су бранили своје", рекао је Селаковић.
Он је нагласио да је Србија увијек за разговор, али да ће и увијек знати цијенити слободу и мир, те чувати отаџбину, јер се она чува свакога дана у миру, а брани се када је неко нападне.
У оквиру церемоније обиљежавања претходно је одржан помен у Цркви Светог Стефана Штиљановића.
Обратили су се предсједник општине Шид Зоран Семеновић и предсједник СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић. У име Владе Републике Српске вијенац је положио савјетник министра рада и борачко инвалидске заштите Раденко Топаловић.
Вијенце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Аутономне Покрајине Војводине, Сремског управног округа, Сремске Митровице, општине Шид, ОШ "Сремски фронт", СУБНОР-а, као и делегације удружења бораца и ветеранских удружења, удружења грађана и представници дипломатског кора у Србији.
Нацистичка Њемачка је успоставила Сремски фронт пошто су отпочеле борбе за завршно ослобођење Београда и цијеле земље.
Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је битка у којој је са обје стране учествовало око 250.000 војника.
Уз јединице Југословенске армије учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада "Италија".
У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица.
На страни непријатеља погинуло је око 30.000 војника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
