Ромић негира убиство Ћурувије и подсjећа на свjедочење Прпе
БЕОГРАД- Некадашњи припадник Ресора државне безбедности Србије Ратко Ромић поново је данас пред Специјалним судом у Београду негирао да је учествовао у убиству новинара и власника "Дневног Телеграфа" 1999. године, истичући да га ниједан доказ или изјава свједока не повезује са убиством, и истакао да се "брани од нагађања".
Износећи одбрану на поновљеном суђењу, Ромић је подсјетио да једини свједок и очевидац злочина, Ћурувијина партнерка Бранка Прпа, није ни њега ни другог оптуженог за саизвршилаштво у убиству Мирослава Курака, препознала као извршиоце.
Она је, напротив, пред судом свједочила да Ромић и Курак нису особе које је у вријеме убиства Ћурувије у Светогорској улици 11. априла 1999. године, видјела у хаустору зграде.
Ромићу и још тројици осумњичених из РДБ-а суђење за убиство Ћурувије понавља се по налогу Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду којом су били осуђени на вишедеценијске казне затвора, укупно на 100 година.
Суђење се понавља и тадашњем шефу Ресора државне безбености Радомиру Марковићу, београдског центра ДБ-а Милану Радоњићу и припаднику резервног састава ДБ-а Мирославу Кураку, који је у бјекству, па му се суди у одсуству.
За Кураком је на снази међународна потјерница.
Марковић и Радоњић јуче су изнијели своје одбране негирајући кривицу.
Ромић је током изношења подсјетио да је у поступку саслушано више од 100 свједока, изведено много доказа, али да ниједан није указао да су он и Курак извршили убиство Ћурувије.
"Једини сведок, Бранка Прва, која је Ћурувију држала за руку у време убиства, која је истовремено оштећена и жртва каже да Курак није извршилац, да то нисам ни ја. Обзиром на њено сведоцење, обзиром да нема материјалних, форезницких, ДНК или неких других трагова, обзиром да извештај телекомуникација показује да у време извршења, а то је на основу свих доказа из списа око 17 сати, нисмо ни били у близини лица места, ни Курак а ни ја, не знам на основу чега нас је тужилац оптужио", прецизирао је оптужени Ромић.
Он сматра да је овдје ријеч о "монтираном процесу који нема за циљ откривање истине".
Осврћући се на мотив убиства, он тврди да то није било гушење слободе медија, јер у вријеме убиства Славко Ћурувија није био власник нити главни уредник новина, пошто двије његове новине у то вријеме нису излазиле већ седам мјесеци.
Током изношења одбране, споменуо је и бијели "голф" који се у оптужници помиње као аутомобил коришћен у убиству.
"Што се тиче фамозног белог ''голфа'', изведени су докази да га нисам користио на дан убиства, нарочито не у време убиства. Не постоји чак ни један доказ, ни један сведок који је изјавио да је бели ''голф'' тога дана виђен на лицу места, или у близини лица места, нити да је коришћен у извршењу кривичног дела", напоменуо је Ромић.
Истакао је и да је одбрана дошла до сазнања да је БИА сачинила извештај о телекомуникацијама 22. децембра 2013. године, али да је тај доказ "прикривен".
Насупрот укинутој пресуди у којој је НН лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужиници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Остали су доступни суду - Марковић издржава затворску казну од 40 година због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а Радоњић и Ромић су већ три и по године у кућном притвору, а претходно и три и по године у притвору.
Поновљени процес кренуо је почетком октобра 2020. године, када су се сва тројица кратко изјаснили да нису криви.
Апелациони суд у Београду укинуо је 7. септембра првостепену пресуду за ово убиство са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем НН лица у тај случај, као и додавањем радњи оптуженима за које се не терете оптужницом тужилаштва за организовани криминал.
Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило НН лице, а ДБ-овци за то припремили "терен".
Тужилаштво је на поновљеном суђењу остало при наводима своје оптужнице да је убиство Ћурувије почињено по налогу непознате особе из врха тадашње власти, као и да је Марковић за то ангажовао Радоњића, а он Ромића и Курака.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти".
Убијен је на Ускрс 1999. године, у дворшту испред улаза у зграду, гдје су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
