Ројтерс: Борба Запада и Истока око Србије

Српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервира у Србији дио су "меке дипломатије" Русије са циљем да поправи имиџ и оснажи свој утицај у свијету, новоди се у оцени "Ројтерса".

"Србија изгледа као плодно тле јер балансира између Владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у коме неки Срби осјећају већу наклоност према Русији", оцјењује та агенција.

Бирачи су у потрази за просперитетом више пута подржали проевропски курс, али многи у Србији су остали сумњичави према Западу послије NATO бомбардовања у коме су страдали и цивили, наводи Ројтерс.

"Јавно наљутити Русију је политички неприхватљиво у Србији. Србија је одбила да уведе санкције Русији због кризе у Украјини упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ", додаје Ројтерс.

Агенција наводи да је недавно њемачка канцеларка Ангела Меркел упозорила на руски утицај у Србији и друге државе на Западном Балкану.

У међувремену, Кремљ је недавно објелоданио нову доктрину "меке моћи", названу "Интегрисана стратегија за ширење руског химанитарног утицаја у свијету" која по ријечима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, има за циљ да се "бори против мјера без преседана које имају за циљ да дискредитују званицну руску политику и униште имиџ Русије".

"Русија покушава, 25 година послије пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја", оцјењује Ројтерс.

То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али, како наводи агенција, постоје много префињенији начини за који се Русија опредјелила за бивше комунистичке државе у источној Европи - путем енергетских споразума по којима је она главни њихов снабдевач, кроз тешње дипломатске везе, али и снажнијим покушајима да придобије јавно мњење у све више непријатељски наклоњеном европском континенту.

Ројтерс подсјећа да је Србији у мајским поплавама прва притекла у помоћ Русија која је "за само неколико сати упутила 76 спасилаца", а да је читава помоћ координисана путем српско-руског хуманитарног центра из Ниша.

Како наводи Ројтерс, према рјечима двојице неименованих званичника који су учествовали у припреми Путинове посјете Београду, руски предсједник је затражио да особље његове земље у центру у Нишу добије дипломатски статус, на шта су са негодовањем реаговали западни амбасадори у Београду и премијер Србије Александар Вучић је тај предлог одбио.

"Уколико је замишљено да центар у Нишу има већу регионалну улогу, његове активности би могле да буду темељније праћене у ЕУ", рекао је Ројтерсу неименовани званичник Уније.

Британска агенција подсјећа да је Москва овог мјесеца покренула медијски сервис како би се борила против агресивне западне пропаганде, а њене канцеларије ће бити у више земаља у свијету, укључујући и Србију.

Главна и одговорна уредница "Русија севодња" (Русија данас) у Србији Љубинке Милинчић је најавила да ће веб сајт те медијске организације почети са радом до краја године, а радио станица почетком слиједеће године..

Западне дипломате упозоравају, како наводи Ројтерс, да би руски новац могао да нађе начина да дође до медијских кућа у Србији, наклоњених невладиних организација, али и политичких партија, иако је тешко наћи чврст доказ за то.

Они такође указују и на подршку десничарским организацијама које "промовишу конзервативне вредности које су прихватљиве за већи дио руског друштва".

Ројтерс наводи и ријечи потпредсједника Маршаловог фонда Ивана Вејводе који је оценио да, упркос најбољим напорима Русије, компас Србије усмјерен ка ЕУ и да се то вјероватно неће промјенити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.