Ристић: Срби претрпјели геноциде у два свјетска рата
БЕОГРАД - Срби су претрпјели геноциде у два свјетска рата, али су и дешавања деведесетих година 20. вијека имала форму "коначног рјешења" када је ријеч о њиховох судбини, рекао је проректор Београдског универзитета Ратко Ристић на обиљежавању Дана Музеја жртава геноцида.
Он сматра да се у Србији десио и својеврсни унутрашњи геноцид од октобра 1944. године до прољећа 1946. године, када је, на основу досада утврђених чињеница, побијено више од 60.000 људи.
Истичући да све жртве заслужују поштовање, Ристић је указао да постоје термини Холокауст и Самударипен, за геноциде над јеврејским и ромским народом, али да за геноцид над Србима још нема адекватног термина.
Према његовој оцјени, то показује да је пред друштвом дуг пут како би се формирала сензибилна јавна перцепција проблема геноцида над Србима, у чему је веома важна образовна компонента у средњим школама и на факултетима у Србији, посебно онима који се баве историјом.
Дан Музеја жртава геноцида и 31 године рада једине установе у Србији и у Југоисточној Европи која се бави геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима у злогласној Независној Држави Хрватској обиљежено је у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду.
Ристић је поручио да је ова институција дубоко почаствована приликом да буде домаћин обиљежавања 31 године постојања и рада установе културе од националног значаја.
Према његовим ријечима, Музеј жртава геноцида заслужује пажњу и поштовање због изузетних достигнућа у идентификацији трагичних догађаја у нашој прошлости, која су имала велики утицај на садашњост, а значајно обликују и трендове друштвених кретања у будућности.
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић указао је на резултате које је та институција постигла посљедњих година, када је дуплирала буџет и запослила многе младе стручњаке који су се школовали у Србији и у иностранству.
Он је истакао да је Музеј организовао изложбе у свим земљама региона и у Паризу, као и први акредитовани семинар за наставнике историје од посебног националног значаја, а дошаоје и до више хиљада артефаката из Другог свјетског рата.
"Суочавамо се са три кључна изазова, а то су мањак кадра, недовољан буџет и изостанак репрезезентативне зграде. Међутим, све те проблеме уз помоћ државе решавамо и остварујемо добре резултате, којих не би било без подршке Владе и председника Србије Александра Вучића", рекао је Ристић.
Свечаности је присуствовао и епископ пакрачко-славонски Јован, који је предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
