Ристић: Непроцењиво вредан документ и историјски извор стигао у Србију

Подсјећања ради, Вада Републике Србије саопштила је да је након недавне куповине дијела Паје Јовановића под називом "Одмор башибозука", Република Србија купила 29. новембра и злогласну Директиву бр. 25 од 27. марта 1941. године, којом је њемачки канцелар и диктатор Адолф Хитлер издао наређење за напад на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку.

Директор Музеја жртава геноцида историчар Дејан Ристић је подсјетио јавност да су из ове установе веома вриједно и посвећено започели актуелну годину великим догађајем - значајним открићем списка дијела дјеце које је у Другом свјетском рату спасила чувена Диана Будисављевић, аустријско - српска хуманитарка из логора у Јасеновцу и других усташких логора смрти у Независној држави Хрватској (НДХ).

Будисављевић је спасила чак 15 336 дјеце и проналазак дијела списка дјеце изузетно је одјекнуо у читавом свијету, према наводима Дејана Ристића, и они су срећни због саме чињенице да је Србија коначно дошла у посјед своје листе.

"Држимо исти темпо и стандард у истраживању и покушају да дођемо до најзначајнијих артефаката у Другом светском рату, о геноциду који је почињен над српским народом на територији Независне државе Хрватске, бројни ратни злочини у Краљевини Југославији и ван ње. Директива број 25 јесте један од сигурно најзначајнијих артефаката у националној историји нашег народа, а ради се о нападу који је Адолф Хитлер наредио на Краљевину Југославију. Ово је вредан писани историјски извор о великом нападу који се нажалост одиграо 6. априла 1941. године, историјском бомбардовању Београда који је безмало сравњен са земљом. Ово је велики дан за нашу науку, историју и културу", истакао је Дејан Ристић.

На основу иницијативе коју је Музеј жртава геноцида упутио предсједнику Републике Србије Александру Вучићу, као и на молбу предсједника Републике, Влада Републике Србије обезбједила је неопходна средства како би био купљен један од најзначајнијих докумената за цијелокупну историју српског народа.

Директива бр. 25, потписана од стране Адолфа Хитлера, сачињена је у тринаест оригинала, од којих је један од њих у власништву Републике Србије.

Овај документ, чији је садржај означио почетак Другог свјетског рата на цијелокупној територији Краљевине Југославије, а до њега је дошло у раним јутарњим часовима 6. априла 1941. године, упоредив је по своме значају са телеграмом објаве рата Краљевини Србији од стране Аустроугарског царства од 28. јула 1914. године, како је нагласио Дејан Ристић.

"Наравно, садржај Директиве број 25 одавно је свима познат, али никада није био присутан на територији Републике Србије и ми сада први пут имамо један од 13 оригинала. Проналазак овако важног документа је пример озбиљности рада Музеја жртава геноцида, што сведочи о страдању цивилног становништва и геноцида нашег народа. За неколико недеља ћемо имати овај документ у нашем поседу и биће изложен у некој од установа културе, као и списак деце које је спасила Диана Будисављевић", открио је Ристић.

Први човјек Музеја жртава геноцида је такође открио да је цијена откупа Директиве број 25 тачно 42 500 америчких долара, што сматра изузетно повољним износом, и нагласио да је то осам пута мање него новац којим је плаћена споменута слика Паје Јовановића - "Одмор бажибозука" или "Арнаутски ратник", скоро 350 000 евра, на аукцији у Галерији Сотби у Лондону, за Музеј града Београда.

На онлине аукцији за Директиву 25 учествовале су институције и приватни колекционари, али се не зна ко су сви они, идентитет није познат јавности, према речима Ристића, а он претпоставља да је сам документ можда био у посједу неког колекционара.

Он такође сматра да се већина оригинала од преосталих 12 налази засигурно у Савезној републици Њемачкој, што је и логично, како Ристић истиче.

Издајући наређење за почетак здружених борбених напада (копнених, ваздушних, поморских) против Краљевине Југославије и Краљевине Грчке, Адолф Хитлер овим документом означио је почетак четворогодишњих драматичних борби ужасног страдања цивилног становништва, посебно припадника српског народа.

Бојан Арбутина, дипломац са Катедре за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду, истакао је да Музеј жртава геноцида увијек интензивно трага за нашом историјом у ширем контексту страдања нашег народа.

Ристић и Арбутина су навели да Директива 25 није званична објава рата, већ управо директива за сам почетак оружаног сукоба.

У координисаној акцији са предсједником и премијером Србије успјели су да дођу до овако важног документа који упућује на велики напад на Крајевину Југославију и Краљевину Грчку.

Документ Директива 25 представља пет тачака на четири стране текста, гдје се јасно и прецизно види како да се понашају у нападу са Мађарском, Бугарском, Румунијом, са циљем да се даноноћно бомбардује Београд, што ће се нажалост и остварити тог фаталног и трагичног 6. априла 1941. године.

Арбутина је рекао да је Адолф Хитлер ставио свој потпис на тај документ што на тај начин имамо доказ о ужасном злочину који је додирнула рука великог злочинца који је заратио са читавим свијетом, чиме се ступа директно у историју.

То су били злочини против човјечности, геноцид над српским народом од стране НДХ и нацистичке Њемачке, и херојска борба народа од 1941. до 1945. године.

Поред осталог, овај документ садржи и експлицитну наредбу за спровођење бруталних ваздушних напада и даноноћно бомбардовање Београда, спремност да се након окупације Југославије дијелови њене територије предају Бугарској и Мађарској, као и то да ће "политичким обећањима Хрватима бити пооштрена унутрашња политичка затегнутост у Југославији".

Садржај ове директиве резултирао је и стварањем свих неопходних предуслова за успостављање Независне Државе Хрватске, односно за отпочињање геноцида над припадницима српског народа на њеној територији.

Како су нагласили Ристић и Арбутина, куповином  прворазредно значајног историјског извора Република Србија, њен предсједник и Влада још једном су демонстрирали одлучност и постојање стручних и свих других потребних логистичких ресурса на основу којих је могуће да се приступи систематичном, стручном и континуираном повраћају покретних културних добара у Србију.                    

Тиме се мисли на  куповину оних јединица историјског, културног, умјетничког и другог наслијеђа од значаја за историју и културу српског народа, као и цјелокупне Републике Србије.

"Овај непроцијењиво вредан документ и историјски извор, који се налази у поседу Републике Србије, истовремено је представљао и злослутни наговештај бројних драматичних, трагичних, али и херојских догађаја који су обележили раздобље Другог светског рата на читавом простору окупиране Краљевине Југославије", закључили су представници Музеја жртава геноцида.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.