Ристић: Јасеновац је био отјелотворење пакла на земљи

Ристић је истакао да је логор Јасеновац био просторно једно од највећих губилишта у Европи током Другог свјетског рата, најбестијалнији по начину убијања жртава и апсолутно на првом мјесту по доминантно мануелном и хладним оружјем начину мучења и убијања мушкараца, жена и дјеце – ножевима, сјекирама, тестерама, ексерима, маљевима.

Он је навео да је пуно карактеристика које Јасеновац разликују од свих сличних губилишта у читавој Европи у Другом свјетском рату и да је свака од њих трагична и узнемирујућа за ум и душевни мир сваког људског бића.

Један од индикативних података је, рекао је он, и тај да је сличан највећи систем концентрационих и логора смрти нацистичке Њемачке Аушвиц обухватао 40 километара квадратних, а систем јасеновачких логора 240 километара квадрадних.

"Оно што је много драматичније и болније, то је чињеница да је за разлику од већине губилишта сличног типа широм Европе, у Јасеновцу и на целокупној територији Независне Државе Хрватске доминантно примењиван мануелни начин убијања жртава – мучења и ликвидације, готово доминантно хладним оружјем – ножевима, секирама, тестерама, маљевима, било каквим чврстим предметима који су могли да нанесу повреду, односно усмрте недужну жртву", рекао је Ристић.

Он је посебно нагласио да је геноцид над Србима вршен на цјелокупној територији Независне Државе Хрватске, у цјелокупном њеном временском трајању – од позног априла 1941. године, када су кренули први злочини над Србима, па све до почетка маја 1945. године.

"Геноцид над Србима осмислила је и реализовала хрватска држава у Другом свјетском рату. Дакле, не група појединаца, не некакава друштвена група, него Независна Држава Хрватска на целокупној својој територији и током целокупног свог временског трајања", навео је Ристић.

Он је истакао да је Независна Држава Хрватска била једина држава у Европи, мимо нацистичке Њемачке, која је на својој територији самостално и потпуно добровољно оснивала логоре смрти и њима руководила од почетка до краја.

Ристић је објаснио како у хрватском геноциду над Србима није била само поента убити припадника српског народа због тога што је једина његова "кривица" била нежељени идентитетет, етнички и вјерски, већ учинити и да жртва што више пати.

"Поента није била само убити, већ пре свега убити на најбестијалније начине и људском уму апсолутно неприхватљиве, учинити да та жртва што дуже пати - да што дуже буде у животу, а онда је на подједнако бестијалан начин усмртити", истакао је Ристић.

На тај начин убијане су све категорије становништва и дјеца, жене, старци, инвалидна лица.

"Уколико се икада у историји људске врсте пакао материјализовао у овој нашој стварности, материјализовао се у Јасеновцу", рекао је Ристић.

"Историја нам је дала улогу да свједочимо о геноциду над Србима"

Он је нагласио да је Јасеновац тема којој се мора прилазити сваки пут са највећом могућом одговорношћу и свијешћу о томе шта је био и шта он јесте у колективном сјећању и идентитету након 1945. године.

"Свега је неколико народа у Европи у 20. веку преживело геноцид. Пре Другог светског рата то су Јермени, током Другог светског рата то су Јевреји, Роми и Срби. И уколико је нама историја дала ту улогу, ми имамо обавезу и право да памтимо, дакле, да знамо, памтимо и то сведочимо", поручио је Ристић.

Он је указао да та обавеза треба да буде резултат интимне, личне потребе, били непосредни, физички или духовни, идентитетски потомци жртава геноцида или не.

Ристић је истакао да "хрватско усташтво" јесте аутохтона, хрватска идеологија са одређеним елементима и примјесама фашизма и нацизма, али неупоредиво гора, бестијалнија, бруталнија, агресивнија и од нацизма и од фашизма.

Он је напоменуо да Срби морају изнова да рекреирају културу сјећања у сопственом народу и друштву или држави, засновану искључиво на знању и научној валоризацији историјских чињеница.

"Ми, припадници српског народа, сви смо потомци жртава геноцида и у стварном и у идентитетском смислу, и стога је важно да стварамо заједницу знања коју ће чинити како одговорни, образовани и самосвесни појединци, тако и сви грађани наше земље", навео је Ристић.

Срби би, додао је он, морали да ураде оно што су урадили Јевреји не само у Израелу него и у читавом свијету након Другог свјетског рата - унијели Холокауст у свој национални идентитет као један од важних елемената свог идентитета.

"Не зато да бисмо се светили или мрзели, јер то не смемо, већ треба да сведочимо и да будемо наоружани знањем да бисмо били достојанствени и племенити потомци сопствених жртава и да бисмо њихову невину жртву сведочили са пијететом, поштовањем и свешћу да ми Јевреји, Роми, Јермени имамо обавезу пред читавим светом да сведочимо шта је то геноцид и због чега никоме, никада више не сме да се понови", рекао је Ристић.

Нацизам, фашизам и усташтво још нису побијеђени

Ристић је упозорио да су се "горко преварили" сви они који су сматрали да су нацизам, фашизам и усташтво побијеђени 9. маја 1945. године и указује да су они можда изгубили битку, али рат не, "макар у њихом уму".

"Те мимикриране идеологије итекако данас постоје широм Европе, а посебно код нас у региону, када говоримо о неоусташтву, а против једне идеје не можете се борити оружјем, него искључиво другом идејом која ће бити истински хуманистичка, општељудска племенита, достојанствена и зато је важно да се наоружамо знањем како бисмо могли да препознамо изазове сопственог времена и на прави начин на њих одговоримо", закључио је Ристић.

У суботу, 22. априла, навршава се 78 година од пробоја заточеника Јасеновачког губилишта.

У Доњој Градини ће у недјељу, 23. априла, бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.