Пуштена у саобраћај посљедња дионица обилазнице око Београда, ево какве све предности доноси

Танјуг
Пуштена у саобраћај посљедња дионица обилазнице око Београда, ево какве све предности доноси

БЕОГРАД - Посљедња дионица обилазнице око Београда, од Стражевице до Бубањ Потока, у дужини од 9,74 километра, пуштена је данас у саобраћај.

Послије више од 30 година градње, од Батајнице до нишког ауто-пута код Бубањ Потока, моћи ће да се стигне ауто-путем у пуном профилу, то јест са укупно шест саобраћајних трака, у дужини од 47 километара.

-Завршетком обилазнице око Београда преусмјерава се саобраћај са преоптерећене основне мреже градских саобраћајница на обилазницу, што доприноси скраћењу времена путовања за транзитне токове, смањењу броја саобраћајних незгода, трошкова експлоатације возила, штетних гасова и буке од возила на ужем градском подручју - кажу у Путевима Србије.

Обилазница ће смањити број возила на мосту Газела, који је један од наших најоптерећиних саобраћајница, преко којег дневно пређе између 200.000 и 250.000 људи, скоро 130.000 возила, више од 7.000 лаких камиона и више од 3.000 возила јавног превоза.

Обилазница око Београда повезује крак Коридора 10б, Е-75 (граница са Мађарском, Хоргош - Нови Сад - Београд) са Коридором 10, Е-70 (граница са Хрватском, Батровци - Београд), државни пут ИБ реда број 26 и Рутом 4, Е-763 “Милошем Великим” (Београд - Пожега - граница са Црном Гором Бољаре) и поново дијелом Коридора 10, Е-75 (Београд - Ниш - Прешево - граница са Македонијом).

Најављено је да ће се ускоро градити и наставак, тзв. сектор Ц од Бубањ Потока и Винче, преко Дунава, до Панчева, у дужини од 31 километар, како би се наставио саобраћајни прстен.

Предвиђена је градња комбинованог друмско-железничког моста преко Дунава, између десне обале насеља Винча и леве обале насеља Старчево, и наставак железничке пруге Бели Поток-Панчево у дужини од 29 километара.

Сектор 6 београдске обилазнице састоји се од две траке (пун профил) аутопута од тунела Стражевица до петље Бубањ Поток (укључујући и петљу), у дужини од 9,74 км. У оквиру сектора 6 комплетно је изведена и десна и лева трака ауто-пута, која укључује отворену деоницу трасе, тунел Бели Поток, петље Авала и Бубањ Поток, два моста у трупу аутопута: мост бр. 16 и мост бр. 17, два надвожњака у петљи Авала, осам мостова у петљи Бубањ Поток, као и четири надвожњака дуж сектора 6. Када је реч о тунелу Бели Поток, лијева цев и десна цев дуге су по 360 метара.

Радове су изводили кинеска комапнија Power China, азербејџански Азвирт и домаћи подизвођачи.

Извођач радова је Power Construction Corporation of China Ltd, подизвођач АзВирт огранак Београд, а стручни надзор су обављали Грађевински Институт Централна Путна Лабораторија д.о.о. и Макспро д.о.о, Адомне д.о.о. и Аба-геодетска кућа д.о.о . Они су градили другу траку обилазнице око Београда, од новог моста на Сави код Остружнице до Стражевице заједно са новим тунелом, и обе траке до Бубњ Потока - (секторе 4,5 и 6 у дужини од 20,4 км), а уговорена вредност радова заједно са анексима износи 325,1 милион евра.

Пројекат је финансиран 15 процената из буџета Србије, а преосталих 85 процената од кредита кинеске Ексим банке. Обилазница ће смањити број возила на мосту Газела, који је једна од најоптерећиних саобраћајница, а преко којег дневно пређе између 200.000 и 250.000 људи, скоро 130.000 возила, више од 7.000 лаких камиона и више од 3.000 возила јавног превоза.

Поледица: Убрзава се саобраћај и смањују несреће

- Отварањем обилазнице око Београда, Србија и њен главни град добили су много, јер се завршетком тог путног правца у дужини од 47 километара, двоструко убрзава саобраћај, који сада иде преко Газеле, удобније ће се путовати, а смањиће се и број саобраћајних незгода - изјавио је данас помоћник директора предузећа “Путеви Србије” Миодраг Поледица.

Додао је да преко Газеле дневно прелази  150.000 до 160.000 возила, а овом изграђеном обилазницом имаћемо најмање 30.000 возила сваког дана.

-Дакле растерећује се град Београд. Ми смо кроз град Београд имали у потезу од петље Добановци до петље Бубањ поток најмање 18 већих прикључења на ауто-пут, што је додатно успоравало саобраћај, а овде ћемо имати свега седам петљи, од петље Батајница до петље Бубањ поток, сва укрштања биће нивелисана, дакле нема успоравања саобраћаја - рекао је он за Танјуг.

Дневно је изграђеним и неизграђеним дијеловима обилазнице око Београда пролазило било више од 4.500 камиона, додао је он и нагласио да се сав тај саобраћај сада измјешта на обилазницу око Београда, што је добро за привреду Србије и земаља региона.

Поледица је истакао да ће се отварањем обилазнице око Београда утицати на смањење броја саобраћајних незгода.

-Велики број саобраћајних незгода карактерише ауто-пут који је ишао кроз Београд, негде око 553 саобраћајних незгода смо имали 2022, а на обилазници смо имали (на изграђеним и неизграђеним деловима) негде око 60 незгода. Сада са завршетком ове обилазнице и пуштањем у саобраћај ми ћемо растеретити град и имати мањи број саобраћајних незгода - објашњава он.

Како је текла градња

Седамдесетих година прошлог вијека започело се са плановима око изградње саобраћајног прстена око Београда којим би се тешки теретни саобраћај измјестио из главног града Србије.

Планови о изградњи обилазнице прављени су у време изградње некадашњег ауто-пута Братство и јединство, који је замишљен као главна путна саобраћајница тадашње СФРЈ.

Радови су због распада савезне државе, рата и санкција касније били обустављани, па поново настављани.

Крајем априла 1999. године завршени су радови на дионици од Добановаца до Остружнице, али непосредно пред отварење, 29. априла 1999. године бомбардован је највећи објекат на траси - мост преко ријеке Саве код Остружнице.

Обнова моста трајала је од 29. јула 2002. до 23. децембра 2004. године.

Крајем 2008. године отворена је деоница од Остружнице до Орловаче, а у мају 2012. године пуштен је у саобраћај део обилазнице од Батајнице до Добановаца и од Орловаче до новог тунела Стражевица, у укупној дужнини од 16 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана