Пшеница у Србији најскупља у региону

Агенције
Пшеница у Србији најскупља у региону

Београд - Цијена пшенице у Србији достигла је свој петогодишњи максимум, што је супротно стању на другим тржиштима.

За килограм зрна протекле седмице купци су плаћали око 40 фенинга, без урачунатог ПДВ-а, што је 35,6 одсто више него у истом периоду прошле године.

- Србија тренутно има најскупљу пшеницу у окружењу, а вероватно и у Европи. Овако добра цена није забележена још од марта 2013. године и погодује домаћим произвођачима, али уједно чини наше жито потпуно неконкурентним за извоз - каже Вукосав Саковић, директор Удружења “Жита Србије”.

Објашњава да је прошлогодишња жетва била рекордна по количини, али да је квалитет дијела рода био лош.

- Последице видимо у последњих месец дана. Понуда квалитетне пшенице је мала, што је драстично подигло цену - истакао је Саковић.

Према његовим ријечима, дошло је до тога да је млинарима, чак и уз плаћање царине, исплативије да мање количине квалитетне пшенице увезу из Мађарске.

Удружење “Жита Србије” недавно је саопштило да очекује да ће Србија за пласман на друга тржишта ове године имати више од милион тона пшенице. Највећи конкуренти у окружењу су Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска.

- Овогодишња жетва је одгођена и почиње тек за десетак дана. Што се количине тиче, ово ће бити једна просечна година. Још је рано да се говори о квалитету. Постоји потенцијал, али да ли ће бити сачуван, остаје да видимо - каже Саковић и истиче да се добра жетва очекује и у свијету, што указује да нема посебних разлога за повећање цијене пшенице на свјетском тржишту.

Додаје да локална тржишта, какво је српско, реагују на закон понуде и потражње, али сматра да је то на дуже стазе неодрживо ако произвођачи имају извозне циљеве.

- Сада нисмо конкуренти и не можемо да продамо готово ништа. На тржишту ће, пре или касније, морати да дође до прилагођавања цена. Реалније је да ћемо се ми прилагођавати променама које се буду догађале на међународном тржишту - сматра Саковић.

 

Сточна храна

Према званичним подацима, Србија тренутно има залихе од око 500.000 тона пшенице лошег квалитета коју млинари не користе и која ће завршити у фабрикама сточне хране или у извозу као сточна пшеница по нижој цијени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана