Први пут у историји: Грађани Србије неће у ЕУ

Разлог за то су притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији. Према истраживању поменуте агенције, против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни.

По правилу, до пада подршке за улазак у ЕУ долазило је у кризним ситуацијама - када су расли притисци у вези са Косовом или када је проглашена пандемија вируса корона.

Ипак, никада се није догодио суноврат подршке као посљедњих недјеља.

Марко Уљаревић, директор Ipsosа каже да се данас, по први пут од када се прате трендови везани за европске интеграције, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају.

"У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто", наводи Уљаревић за “Блиц”.

Он објашњава да ову промјену недвосмислено можемо довести у везу са ратом у Украјини.

"Колико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Косова, али то се у јавности не види", каже он.

На питање како објашњава да је до сада већина људи у Србији подржавала интеграције, Уљаревић истиче да је упркос негативном сентименту, велики број грађана европским интеграцијама приступао рационално, па смо тако константно имали двадесетак процената, односно око милион грађана Србије који би на евентуалном референдуму гласали афирмативно без обзира на то што они лично не гаје баш позитиван сентимент према ЕУ.

"Кад тим рационалнима додамо и оне који су имали и позитиван сентимент и уз то су подржавали европске интеграције Србије, увек смо имали већи број грађана који би на референдуму гласали за приступање. Дакле, подршка европским интеграцијама нема само емотивну компоненту, већ је рационална подједнако или више изражена", наводи Уљаревић.

Када пада подршка европским интеграцијама?

Период са двотрећинском већином подршке у општој популацији је завршен оног тренутка када се признање Косова као независне државе по први пут јавило као предуслов европских интеграција Србије.

"Сходно томе, током 2010. и 2011. године број противника европских интеграција се у Србији увостручио, а у наредним годинама трендове раста подршке европским интеграцијама би прекидале најаве нових условљавања било да долазе од наших или европских политичара, па и оних који немају никакве везе са европским интеграцијама Србије. Након пада подршке током првих пар месеци 2014, упркос осцилацијама, имали смо позитиван тренд све до проглашења пандемије и марта 2020. године. Тада бележимо нови нагли пад, и готово да смо имали једнак број људи који су за и оних који су против придруживања ЕУ. Тај пад се са ове временске дистанце може тумачити на различите начине, али сигурно је да у том тренутку општег страха и неизвесности ЕУ није испуњавала очекивања грађана Србије. Након тих првих пар месеци пандемије тренд подршке се опорављао, уз већ уобичајене осцилације изазване дневним политичким догадјајима, све до избијања рата у Украјини", објашњава Уљаревић.

Када се погледа структура подршке по партијској линији, онда је јасно да унутар сваке од политичких странака не постоји хомоген однос према ЕУ.

"Чак и код коалиције Морамо, која одудара од клишеа, имамо, један мањи, али значајан проценат евроскептика, без обзира на њену неупитну проевропску оријентацију. “И Европа и Косово” није одлика само једне или две странке у Србији, већ готово целокупне политичке сцене, али сходно Вучићевој снази, значајан део подршке европским интеграцијама долази од гласача СНС. Вучићева странка у суштини јесте просек Србије, и Вучићев отклон од европских интеграција би био догађај са далекосежним последицама на политички живот у Србији, у овом тренутку далекосежнијим од оних који су уследили након формирања те странке. Зато је и на њима највећи терет европских интеграција, или да будем прецизан, терет је на Вучићу. На то га обавезује резултат који је постигао на председничким изборима, и онолика разлика у гласовима између њега и партије коју још увек води", истиче Уљаревић.

Кога Срби бирају, Европу или Русију?

Уљаревић наводи да наметнута дихотомија Русија или Запад није парадигма коју треба да усвојимо као оквир у ком се доносе одлуке.

"За Србију је кључ да покаже зрелост и да своје интересе стави на прво место, а да од партнера тражи већи ниво разумевања и подршке. Иако сам свестан лакоће којом ово изговарам, наслућујем и тежину да се то и реализује у пракси", каже Уљаревић.

Уз то, како објашњава, наратив који се гради око улога је такав да се за ЕУ и Србију везује условљавање, а за Русију подршка, и он није добар ни за ЕУ, а ни Србију.

"Иако је банализација, уместо реченице “условљавамо вас да промените или постигнете” иста порука се може постићи и са приступом “подржавамо вас да промените или постигнете”, а с обзиром на комплементарност циљева, ефекат би засигурно био бољи. Ипак, парадоксално звучи, највеће шансе за опоравак подршке европским интеграцијама имало би Вучићево снажније опредељење и залагање за европске интеграције Србије", закључује Уљаревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.