Прошло 19 година од убиства Зорана Ђинђића

Ђинђић, који је био и лидер демократске странке /ДС/, убијен је снајперским хицем на улазу у зграду Владе у Немањиној 11 у Београду, а политичка позадина атентата још није откривена.

На Ђинђића је, према судској пресуди, атентат извршио бивши припадник српске Јединице за специјалне операције /ЈСО/ Звездан Јовановић, који је из пушке “хеклер и кох” пуцао са прозора канцеларије на другом спрату оближње зграде Завода за фотограметрију у Улици адмирала Гепрата.

Након убиства исти дан је уведено ванредно стање у земљи, а у највећој полицијској акцији под оперативним називом “Сабља” приведено је 11.665 лица повезаних са организованим криминалом.

Влада и МУП Србије су саопштили да иза атентата стоји “земунски клан”, односно некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције /ЈСО/ Милорад Улемек Легија, те вође тог клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.

За учешће у убиству Ђинђића на максималне казне од по 40 година затвора осуђени су Улемек и Звездан Јовановић, који су били повезани са “земунским кланом”, док су Спасојевић и Луковић убијени током акције хапшења.

Чланови клана браћа Милош и Александар Симовић осуђени су на по 35 година робије, Сретко Калинић на 30 година, који казну издржавају у пожаревачкој “Забели”. Бранислав Безаревић осуђен је на три деценије робије и служи казну у КПЗ “Падинска скела”.

Једини који је до сада одлужио казну је Саша Пејаковић, који је био осуђен на осам година робије, па је 2013. године пуштен на слободу.

Од другог испаљеног метка у атентату тешко је рањен у стомак припадник обезбјеђења премијера Милан Веруовић, који је тврдио да је постојао и трећи испаљени метак.

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Шамцу. Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу у Њемачкој о теми “Проблеми утемељења критичке теорије друштва”.

Био је први некомунистички градоначелник Београда послије 1945. године, као и један од оснивача обновљене ДС у којој је био предсједник Извршног одбора, а од јануара 1994. године до убиства и њен предсједник.

Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дјела, добитник је многих престижних награда, а активно се бавио и политичком публицистиком.

Ђинђић је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије /ДОС/, а за вријеме његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи.

У вријеме његове Владе ухапшено је и изручено Хашком трибуналу неколико оптуженика, међу којима и бивши предсједник Србије и Југославије Слободан Милошевић.

Ђинђић је четири мјесеца прије убиства најближим сарадницима представио документ и његову стратегију за рјешење косовског питања.

Управо тај документ, који има пет тачака и до детаља наводи потезе које Србија треба да повуче како би вратила покрајину, према мишљењу неких политичара, био је прави разлог због којег је извршен атентат на њега.

Према Ђинђићу, први конкретни захтјев на ком треба да Србија инсистира јесте враћање контингента војске и полиције, што је предвиђено Резолуцијом УН 1244.

Ђинђић је сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.