Просјечан фриленсер у тридесетим, има факултет, нема ПИО

Резултати показују да већина радника на интернету (77,8 одсто) зарађују до 1.000 евра, а да зарада просјечног фриленсера износи око 700 евра. Мало више од петине фриленсера (22,7 одсто) зарађује преко 1.000 евра, наведено је у саопштењу.

То удружење очекује, како је навело, да ће бити укључено у радну групу за израду Закона о флексибилним облицима рада.

Удружење је у периоду од 25. јуна до 10. јула спровело анкету ‚”Ко су радници на интернету, чиме се баве и шта им треба?” како би се добило више информација о овој разнородној, а многобројној заједници неформалних радника која, како је наведено, не ужива никакву правну сигурност нити социјалну заштиту.

Кажу да је од изузетне важности да радна група има на располагању резултате истраживања да би, уз уважавање чињеница и потреба десетина хиљада људи који приходују радом преко интернета, усвојили адекватан закон.

Анкета је била објављена на друштвеним мрежама да би била јавно доступна свима који желе да је попуне и послата је мејлом члановима Удружења. Анкету је попунило 797 особа. Такође, анкета показује да се фриленсингом у Србији подједнако баве жене (49,2 одсто) и мушкарци (50,8 одсто).

Ово се може довести у везу са податком да су делатности којима се претежно баве жене тренутно у успону, попут превођења и држања часова, кажу у удружењу. Такође се примјећује помјерање старосне структуре навише, односно око 60 одсто испитаника има између 18 и 35 година, што значи да је остатак испитаника старији од 35. Највећа концентрација је у групи од 26 до 35 година - 51 одсто.

Већина (80 одсто) има више и високо образовање, број фриленсера са средњом стручном спремом такође је значајан (19,8 одсто), а готово да нема оних који имају само основно образовање (мање од један одсто).

Један од најважнијих резултата анкете јесте податак о проценту фриленсера којима је овај вид делатности једини извор прихода (77,7 одсто). Претходних мјесеци, у току “фриленсерске кризе”, били смо свједоци многобројних дезинформација гдје су фриленсери били означавани као ‚‚сезонски радници”, ‚‚јутјубери и инфлуенсери који се овим послом баве претежно из хобија”.

Анкета недвосмислено говори да је овај облик посла нешто од чега људи живе, плаћају рачуне и текуће обавезе, издржавају своје породице и да будуће пореско ријешење мора имати то у виду.

Сљедећи податак нам указује на још једну социјалну одлику фриленсера и значај опстанка овог вида привређивања - већина фриленсера (53 одсто) издржава једног или више чланова породице.

У погледу права на пензијско и инвалидско осигурање, анализа података показала је да је ситуација очекивано лоша и забрињавајућа. Наиме, две трећине фриленсера не остварује ова права ни по једном основу.

Спектар занимања је изузетно разнолик, а издваја се нарастајућа групација предавача језика (36,5 одсто), што не представља изненађење, будући да се ова индустрија брзо развија и на глобалном нивоу због велике потражње на азијском тржишту.

Фриленсери који раде у области информационих технологија на другом су месту са 18 одсто, а за њима они из области уметности (9,3 одсто) и маркетинга (8,7 одсто). Ту су и остала занимања попут превођења, писања, рада на друштвеним мрежама и пружања консултантских услуга из разних области.

Што се тиче мотивације за бављење фриленсингом, доминирају три одговора: немогућност налажења посла у домаћим компанијама, флексибилност у раду, као и могућност веће зараде од оне у Србији.

Двије трећине фриленсера ради до 40 сати недјељно, а једна четвртина преко 40 сати. Чак 85 одсто фриленсера ради за стране послодавце, а више од половине користи дигиталне платформе за обављање посла или проналажење послодаваца и клијената.

Готово половини фриленсера зарада се обрачунава по сату, потом слиједи месечно обрачунавање, а за њим плаћање по завршеном пројекту. Више од половине радника на интернету не одређује цијену свога рада. Ситуација је боља код одлучивања о томе колико ће времена провести радећи и када ће радити - 56 одсто самостално одлучује о томе.

Тако 48 одсто фриленсера има само једног клијента или ради само за једног послодавца, 30 одсто има од два до пет клијената, а остали преко пет налогодаваца или клијената. Послодавци су углавном правна лица 36 одсто, физичка лица 20 одсто, мјешовито 30 одсто, а остатак наших испитаника се изјаснио да не зна пословни статус својих клијената или налогодаваца.

Такође, 94 одсто фриленсера је изјавило да не склапа никакав уговор или да тај уговор нема никакав значај у правном систему Србије, односно да не пружа никакве гаранције да ће се послодавац држати онога што је уговором закључено.

Чак 27 одсто послодаваца условљава фриленсере да искључиво раде за њих, односно да имају само једног послодавца.

Надаље, само 24,8 одсто испитаника мисли да им послодавац дозвољава да сарадњу наставе као предузетници, док 19,3 одсто зна да ту опцију нема.

Зараде фриленсера варирају и готово се деле у једнаке платне разреде - до 200 евра - седам одсто, до 400 евра - 17,2 одсто, до 600 евра 18,8 одсто, до 800 евра 18,9 одсто, до 1.000 евра 15,4 одсто, до 2.000 евра 15,2 одсто, до 3.000 евра 4,4 одсто, а преко 3.000 евра 3,1 одсто.

Што се тиче трошкова пословања и процената зараде које издвајају за њих, код трећине фриленсера они износе до 10 одсто, код друге трећине око 20 одсто, а за преосталу трећину они износе од 30 одсто до 50 одсто прихода.

Упоређивањем ова два податка може се закључити да је нето просјечна зарада фриленсера око 560 евра након што одузмемо трошкове пословања.

Нешто мање од половине испитаника се изјаснило да су им приходи неравномерно распоређени током године, четвртина није уопште усталила своје приходе, а за више од 35 одсто је било потребно да се фриленсингом баве двије или више година да би остварили равномерно приходовање. Посљедња група питања односи се на могућности и очекивања радника на интернету и одрживости бављења овом дјелатношћу у будућности.

На питања о томе да ли су на неки начин регулисали своје пословање у некој од законски постојећих категорија предузетника, 83 одсто фриленсера је одговорило да своју делатност није регулисало ни на који начин, односно раде искључиво као физичка лица, док је 15 одсто регистровано као предузетници, а мање од два одсто фриленсера је запослено у некој домаћој фирми, те им фриленсинг доноси додатну зараду.

На питање “Да ли сматрате да је потребно увести нову правно-пореску категорију која би се односила искључиво на раднике на интернету” 97 одсто је одговорило са ДА.

Наставак бављења фриленсингом у Србији 90 одсто радника на интернету везује за решавање њиховог законског статуса и будућег пореског оптерећења, наводи удружењу.

Удружење наводи да се са стријепњом очекује 1. јануар 2022, јер пореска рачуница којом неопорезиви приход износи само 18.300 динара на мјесечном нивоу, непризнавање нормираних трошкова, а уз пореску стопу од чак 55,8 одсто за порезе и доприносе, за огромну већину фриленсера значи крај бављање својим послом.

Уколико се фриленсер региструје као предузетник, под условом да послодавац настави сарадњу са њим као предузетником, остају високи ризици за одрживост пословања. За многе делатности порески намети су веома високи, следи велика несигурност од проласка теста самосталности, као и увек присутна непредвидивост остваривања сталних прихода.

Примјера ради, фриленсери који се баве предавањем страних језика, а живе у Београду, само за трошкове паушала морали би мјесечно да издвајају око 50.000 динара, што би за оног који зарађује просјечних 700 евра значило да мора да држави даје две

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.