Прилика да се чује глас Србије: Каква су очекивања од сједнице СБ УН о Космету

Сједница ће бити отворена за јавност, а на њој ће се обратити и предсједник Србије Александар Вучић.

Биће ово прилика, како истичу српски званичници, да сви виде и чују аргументе о кршењу Резолуције 1244 и свему ономе што се дешава српском народу на КиМ. Ипак, какав ће бити закључак тек ће се видјети, као и сами домети овакве сједнице.

Амбасадор Србије при УН Немања Стевановић предао је у понедјељак захтјев за сазивање сједнице. У том захтјеву скреће се пажња на ситуацију на Косову, за коју Србија наводи да је у "оштрој супротности" са Повељом УН и Резолуцијом 1244 СБ УН.

Тензије на Косову, подсјетимо, поново су подгријане одлуком Централне банке Косова да од 1. фебруара једина валута за платни промет на Косову буде евро, што значи укидање динара. Осим овога, у неколико дана косовска полиција спровела је и низ акција у којима су затворене три општине у Пећи, Истоку и Клини које су паралелно функционисале у српском систему, а косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља поручио је да ће једина институција Србије на Косову бити "њена амбасада у Приштини".

Управо о свему овоме, претпоставља се, говориће Вучић сутра у Њујорку, а министар спољних послова Србије Ивица Дачић истакао је да је важно да Вучићев говор буде видљив, али је додао да су постојали и велики притисци да сједница буде затворена за јавност.

"Што се тиче саме процедуре, ми смо били сведоци у ова два дана жестоких закулисних игара и притисака унутар Савета безбедности да председавајућа Гвајана закаже затворену седницу", рекао је Дачић за РТС.

Како је за Еуроњуз Србија рекао дипломата и некадашњи амбасадор при УН Бранко Бранковић, прво изузетно је важно да је сједница заказана у складу са чланом 35 и 34 Повеље УН, а у ком се каже да СБ може да разматра свако питање уколико сматра да то може да угрози мир и међународну безбједност.

"Значи да је СБ проценио да оно што смо ми обавестили може да угрози мир и међународну безбедност у најмању руку у региону Балкана, а наравно знате када се на Балкану нешто дешава то никад не остаје само на Балкану. Друго, изузетно је важно што ће Вучић бити на седници и врло јасно објаснити о чему се ту ради", рекао је Бранковић.

Како је додао, о некој одлуци или закључку одмах буду обавијештена сва министарства спољних послова држава чланица.

"После те седнице отприлике до десет сати после тога сва министарства у свету ће имати детаљан извештај шта је био дневни ред, шта смо ми рекли тим поводом и наравно ако се истовремено на крају те седнице донесе нека одлука. То је важно да све земље, поготово оне које су признале Косово, виде шта и како су признале и да ли то што тамо постоји под фикцијом неке државе стварно вреди признавати", рекао је он.

Према његовом мишљењу, разлика између јавне и затворене сједнице је само формалне природе јер ће њени резултати свакако одмах бити упућени министарствима спољних послова свих земаља чланица УН.

Како наглашава, прије него што СБ сједне за сто, у сусједној сали се дешавају врло детаљне консултације које су затвореног типа. Оне се тичу заказивања сједнице, па и тога да ли ће бити јавна или не.

"Разлика између јавне и нејавне, она је по мени који сам био тамо формалне природе. Кад се каже да је јавна онда седници могу да присуствују средства информисања, кад се каже да је затворена онда новинари нису присутни, али све мисије које су у УН наравно не само да имају приступ, него сви представници учествују у раду, односно присутни су. Оно шта се догађа на СБ свеједно ће без обзира на јавност одмах да оде министарствима спољних послова земаља чланица", истакао је Бранковић.

Какав ће бити закључак сједнице?

Иначе, Запад се овог пута, како се чини, удружио у позивима да приволи Приштину да одлуку о платном промету одложи или укине. Европска унија позвала је на довољно дуг "период транзиције", али је амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер отишао и корак даље наводећи да ће се приштинске институције суочити са "посљедицама у квалитету партнерства са САД", уколико не послушају њихове савете.

Он је у интервјуу за РТВ21 рекао да је и по Ахтисаријевом плану прихваћено да Србија има апсолутно право да пружи финансијску подршку српској етничкој заједници на КиМ.

"Није се унапријед радило на утврђивању алтернативних начина да се омогући наставак исплате социјалних давања. То је оно што нас брине. Пензионерка, самохрана мајка, неко ко је рањив, ко рачуна на те алате. Изненађени смо чињеницом да није учињен никакав напор унапријед да се ово о овоме промисли и да се имају стратегије за ублажавање овог проблема", рекао је Ховенијер.

Самом чињеницом да су прихватиле сједницу СБ земље Квинте су, како истиче Бранковић, одржале онај став када су тражиле од Приштине, односно косовског премијера Аљбина Куртија да повуче ту своју одлуку.

"Сад се поставља питање каква ће одлука на СБ да буде. Да ли ће то бити резолуција, да ли ће то бити саопштење председника СБ. ли ће бити саопштење генералног секретара, то је ствар да се види. Е у том саопштењу или резолуцији ће се јасно рећи шта и како мора да се ради и да се изврши у складу са одлуком у вези са овим што је приштинска власт урадила", рекао је он. Ипак, додао је да "Курти није онај који одлучује о било чему".

Са друге стране, Бранка Латиновић, бивша амбасадорка и чланица Форума за међународне односе Европског покрета у Србији каже за Косово онлајн да на предстојећој сједници Савјета безбједности УН не очекује да би велике силе могле да постигну сагласност по питању посљедњих догађаја на Косову.

"Веома тешко. Не сумњам да ће представници држава које су признале Косово имати критички став према овим последњим активностима, мерама које је преузела косовска влаа, односно доношење уредбе Централне банке. То се види из изјава које су већ дали, били њихови амбасадори у Приштини, било преко изјава званичника министарстава спољних послова или на други начин. То није спорно. Те критичне тонове не треба искључити и у самој дебати. Али у ком обиму и какве ће оне бити треба деликатно вагати. Они ће сигурно деликтно вагати и водити рачуна", оцјењује Латиновић.

Латиновић каже да је највећи проблем у чињеници да Европска унија није предвидјела заштитне мјере у једностраним потезима Приштине.

"Ситуација је заиста веома компликована и ту се мора признати, да Европска унија као посредник у преговорима није довољно предвидела могућности знајући ту непредвидљивост самог Куртија, односно председника Владе Косова и да су већ током преговора морале да се предвиде неке заштитне мере с обзиром да је све то морало да буде у надлежности ЗСО које нема", истакла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.