Прије 22 године почело бомбардовање Југославије
БЕОГРАД - Под изговором "спречавања хуманитарне катастрофе" Албанаца на Косову, НАТО је на данашњи дан 1999. године почео агресију на СР Југославију (СРЈ), газећи тиме Повељу УН и свој оснивачки акт, којим је дефинисан као одбрамбени савез.
Током 79 дана бомбардовања кориштена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.
У ратним разарањима уништени су многи привредни инфраструктурни објекти.
Укупна ратна штета процијењена је на више од 100 милијарди долара, не рачунајући непроцјењиву штету нанесену природној средини и дугорочне посљедице по здравље људи.
Према подацима који званично нису усаглашени, погинуло је између 1.500 и 3.500 људи, а повријеђено више од 12 хиљада.
Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце и 1.031 припадник Војске и полиције.
Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од којих 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2. 300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
НАТО бомбардовање СРЈ (кодно име операције "Савезничка сила", док је у САД названа "Племенити наковањ") трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго војно уплитање НАТО-а у региону након бомбардовања Републике Српске у операцији "Намјерна сила" 1995. године.
Интервенција НАТО-а на СРЈ извршена је без одобрења Савјета безбједности због оптужби да "српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца".
Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и наводни масакр над албанским цивилима за који се послије показало да је био намјештен и да се радило о борцима терористичке ОВК преобученим у цивиле.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.
У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.
Истог дана у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244, према којој СРЈ (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.
Са војском и полицијом у централну Србију избјегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Након овог и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избјеглица и интерно расељених лица у Европи.
Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да ће Србија и Република Српска наставити да гаје културу сјећања и да ће на обиљежавању 22 године од почетка НАТО бомбардовања "бити заједно". Нагласио је да је обавеза Србије да опрости, али и да никада не заборави.
Он је истакао да су Србија и Република Српска почеле културу сјећања да гаје заједно и изразио увјерење да ће то трајати годинама, деценијама и вијековима јер припадају истом народу.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је то тежак дан за српски народ и да ће га данас заједно обиљежити, као и сваки пут.
У Србији ће данас бити обиљежен Дан сјећања на страдале у НАТО агресији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
