Повећан кредитни рејтинг Србије

Основни фактори, који су допринијели унапређењу кредитног рејтинга, су отпорност српске економије на посљедице изазване пандемијом корона вируса, стабилан ниво средњорочног раста, као и очекивања да ће мјере фискалне консолидације Владе Србије наставити да буду изнад просјека групе земаља са “Ба” кредитним рејтингом, кажу у Министарству финансија.

Министар Синиша Мали истакао је да је Србија једна од ријетких земаља на свијету којој је пошло за руком, да у условима пандемије корона вируса, добије повећање, а не смањење кредитног рејтинга.

“У условима велике неизвесности и за време светске економске кризе, показали смо велику одговорност и свеобухватним пакетом помоћи пружили подршку како привреди, тако и грађанима. Сачували смо радна места, очували производне капацитете, и послали јак сигнал свима у свету да је Србија и даље стабилна земља, са одговорном економском политиком”, навео је Мали, саопштило је министарство.

Он је додао и да добре вијести нису изненађење, већ потврда очекивања и добрих резултата у претходним годинама.

“Међународни инвеститори се интересују за наше тржиште капитала и за наше обвезнице, које добијају предзнак поузданости и ликвидности. Инвеститори нас већ посматрају као инвестициону дестинацију, па и наше обвезнице на тржишту већ вреднују на вишем рангу. Убрзаним темпом се приближавамо инвестиционом рејтингу, што ће бити велико достигнуће за нашу земљу, али и важна вест за наше привреднике и грађане”, рекао је Мали.

Према оцијени агенције, просјечна стопа раста у периоду 2018-2019. године износила је 4,4 одсто, док је пад БДП-а у 2020. години достигао свега 1,0 одсто, што је знатно боље од свих земаља у групи са “Ба” рејтингом.

Побољшање кредитног рејтинга у јако нестабилним околностима, услијед пандемије вируса  COVID-19, огромна је потврда економског напретка и резултата које је остварила Србија уз континуирану примјену мјера фискалне косолидације, наводи се у извјештају агенције.

“Од оваквих резултата које остварује Србија, корист ће имати наши привредници, јер ће им камате за кредите које узимају од банака бити знатно мање и моћи ће да уђу у јаке инвестиционе циклусе, без страха од скупог задуживања. Тако ће имати прилику и да уложе више новца у свој посао и да отворе нова радна места”, казао је министар Мали.

Како се наводи у саопштењу агенције, одлука о повећању кредитног рејтинга Србије донијета је на основу стабилне економске политике, усмјерене ка даљем јачању макроекономских показатеља и смањењу јавног дуга након пандемије.

Оствареној макроекономској стабилности је значајан допринос дао и аранжман са ММФ-ом.

У оквиру тог програма, Србија је постигла напредак у смањењу фискалних ризика који проистичу из сектора малих и средњих предузећа и успјешно спровела програм приватизације.

У свом извјештају агенција истиче фискалну дисциплину Владе Србије и посвећеност фискалној консолидацији. Мјере фискалне консолидације, спроведене посљедњих година, допринијеле су стварању додатног фискалног простора за одговор на пандемију коронавируса.

Агенција оцијењује да ће се тренд раста БДП-а наставити и у 2021. години, уз реално повећање БДП-а за 4,7 одсто, услијед опоравка домаће тражње, нормализације економске активности захваљујући брзом процесу вакцинације, као и значајним капиталним инвестицијама планираним у 2021. години.

Министарство напомиње да је Србија ушла у пандемију са стабилним макроекономским показатељима: ниском и стабилном инфлацијом, стабилним девизним курсом, адекватним нивоом девизних резерви и уравнотеженим растом, подржаним повећаном економском диверсификацијом.

Такође, то је допринијело да већ на самом почетку пандемије обезбједи пакет фискалних мјера, који је спровела Влада Србије, највећи у региону, са око 12,5 одсто БДП-а у 2020.

Раст јавног дуга у 2020. оцијењује се као привремен, јер је настао као посљедица повећања трошкова услијед потребе финансирања мјера подршке српској привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе изазване пандемијом  COVID-19.

И поред тога, учешће јавног дуга у БДП-у остаје на пројектованом нивоу испод 60 одсто, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на крају 2020. године износило је 57,4 одсто, на централном нивоу државе, односно 58,2 одсто на нивоу опште државе.

Очекује се да ће јавни дуг остати на приближно истом нивоу и у 2021. години, док се већ од 2022. године очекује опоравак и враћање дуга на његову опадајућу путању као што је то било у периоду прије кризе.

У извјештају Агенција се као изузетно позитивне наводе и чињенице да је на нивоу опште државе учешће камата у укупним приходима задржано на нивоу који је знатно нижи од нивоа просјека за земље са “Ба” рејтингом, а посебно се похваљује учешће дуга у приходима буџета које је на изузетно ниском нивоу, конкретно на другом најнижем нивоу од просјека за земље са “Ба” рејтингом.

Влада Србије ће и у наредном периоду континуирано пратити утицај кључних фактора из међународног и домаћег окружења на српску економију, као и реализацију донијетих мјера, настављајући са процесом фискалне консолидације како би, уколико то буде потребно, и у будућности била спремна да реагује на најбољи могући начин, као што је то до сада чинила, поручило је Министарство финансија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.