Потресна исповијест другарице убијених у масакру у Младеновцу

Овим ријечима за Блиц прича другарица Милана, Кристине и Далибора који су убијени прије пет мјесеци у стравичном масакру у школском дворишту Дубоне..

Комшиница и другарица које су Милана, Кристину и Далибора видјеле насмијане само пар минута прије стравичног масакра, са сузама у очима присјетиле су се кобног дана и испричале до детаља ову незапамћену трагедију.

– Школско двориште је било испуњено дјецом, више него обично. На клупи су сједили Милан, Кристина и Далибор. Попричала сам преко капије са Миланом, ни не слутећи да ће то бити наш посљедњи разговор. Његов осмијех заувијек ћу памтити. Договарали смо се да идемо на пиће, да се испричамо. Пар минута након тога, они су били мртви – започиње своју потресну исповјест другарица убијених.

Након што је Урош Блажић у Малом Орашју на фудбалском игралишту усмртио шест недужних младића, вратио се у Дубону и наставио да убија, преноси Блиц.

– Сви смо примјетили његова кола. Прикочио је, бацио поглед на људе који су сједили у школском дворишту, а затим наставио даље према Малом Орашју. Тада нисмо знали да је тамо одузео животе шесторо недужних младића. Ми их све познајемо и немамо

"Изашао је са калашњиковом и почео да пуца"

Неутјешна другарица истиче да је кобне вечери, школско двориште било препуно, те да је, на срећу, доста њих отишло пре него што је Блажић дошао.

– Зауставио је кола код школског дворишта, изашао је са калашњиковом и почео да пуца. Он није циљао, већ је насумично пуцао према свима који су му се нашли на путу. Мало прије него што је стигао, већина дјеце је већ отишла кући. Школско двориште је те вечери било препуно, окупила су се млађа и старија дјеца, што није уобичајено. Чак се и не сјећам када сам посљедњи пут видјела Далибора, Кристину и Милана како седе заједно у школском дворишту – каже другарица.

Како каже, прво су помислили да су петарде и да је неко славље, ни не слутећи да Милан, Кристина и Далибор непомично леже испод клупе у школском дворишту.

– Повела сам дјецу са собом мислећи да је напољу ватромет. Када је Блажић то видео, почео је да пуца на нашу терасу. Дјецу сам сакрила испод стола и позвала полицију. Нисмо знали шта нас је снашло. Људи по улици су бјежали главом без обзира. Знате, ово је мирно село, а те вечери овде као да је било ратно стање – наводи комшиница која живи у близини школског дворишта.

Према њеним ријечима, родитељи Милана и Кристине, притрчали су школском дворишту, ни не слутећи да су им дјеца рањена, а камоли убијена.

– Њихова мајка помагала је рањеној дјеци, док није угледала да су јој оба дјетета убијена.. У том тренутку, њима се свијет срушио, те сцене ће ми заувијек остати урезане у памћење као траума која ће ме пратити кроз цијели живот – присјећа се кроз сузе другарица.

"Брат и сестра лежали мртви један до другог"

Другарица убијених каже да је друга препознала по патикама, али и да су брат и сестра лежали мртви један до другог.

– Када сам пришла дворишту, видјела сам Миланову патику. Лежао је поред сестре, блед, без знакова живота. Убрзо су тела склонили из дворишта и оставили на улици док траје увиђај. То је било страшно, њихова тијела била су на сред улице током ноћи – каже саговорница.

Истакла је да је Милан био момак за примјер, те да је увијек био насмијан.

– Милан је био најбољи момак у селу, љубазан, вриједан, радан. Сретнем га раније, он увек насмијан, толико је био срећан што је постао полицајац. Ја вама ријечима не могу то да опишем. Сигурна сам да је у тренутку када је монструм пуцао на њих, стао да заштити сестру. Али није могао, ни себе, ни њу – рекла је кроз сузе другарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.