Порфирије: Важно је да сачувамо свој језик, кроз њега чувамо свој идентитет

"Српски језик, језик Вука и Доситеја, Светог Саве и краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, Андрића и Црњанског, темељ и колевка, садржај и простор, храм и дом нашег националног идентитета данас се налази на удару сила које настоје да га промене и извитопере, да му пресеку доток животоданих сокова и да га обезличе", нагласио је патријарх Порфирије.

Патријарх српски упозорио је да промјена језика има за циљ промјену човјека који га говори и увод је ка укидању слободе сваког човјека да буде оно што јесте.

"Ова насилна промена има изглед филолошког, али је она у ствари антрополошки феномен. Насиље над језиком које гледамо и коме се супротстављамо тек је увод у насиље над човеком. Уколико пристанемо на укидање слободе у развоју и спонтаности у процвату језика и исте заменимо одозго, тачније је рећи: одоздо наметнутим променама и правилима, учинили смо први корак у укидању слободе сваког човека да буде оно што јесте и да се развија у правцу у коме жели да иде", рекао је патријарх Порфирије.

Он је истакао да "политички комесари језичке револуције шире своју нову веру, свој новоговор привидне коректности и лажне равноправности".

"Наду нам улива чињеница да ова настојања не пролазе без отпора и да се на све стране наше земље подижу гласови у одбрану језика као једног од основних људских права. Та права, данас као и увек до сада, заједно са институцијама од националног значаја, бројним факултетима и институтима, брани и браниће Црква", поручио је патријарх Порфирије.

Српски патријарх указао је на нетачност тумачења која се често могу чути како је једна од највећих препрека Вуковој језичкој реформи била Српска црква.

"Кључну улогу у Вуковој језичкој реформи одиграо је Јернеј Копитар. Детаљније истраживање Копитарових мотива, не само у случају Вука Караџића него и у питању Тараса Шевченка и улоге коју је имао у развоју украјинског језика, показује да су они шири од просветитељских и филолошких, а дубљи од филантропских и лично пријатељских", навео је патријарх Порфирије.

Како истиче, Копитар је био један од водећих промотера аустријских империјалних геополитичких интереса у области култура словесних народа које је, са једне стране, настојао да језички "осамостали", а самим тим и уситни, а са друге, вјерски одвоји од корпуса већих црквених цјелина, разграђујући њихово вјерско јединство потпомогнуто заједничким језиком.

Патријарх Порфирије указао је да је то митрополит Стратимировић првенствено имао на уму када се успротивио Вуковим реформама и да се није није противио промјенама противљења ради него је само инсистирао на томе да се промјене одвијају спонтано и паметно, у језичком развојном континуитету.

"То је поготово важило за промене које су претиле да српски народ одвоје од једне а припоје другој језичкој матрици и културном идентитету, те да самим тим омогуће појаву каснијих феномена где ће, мање или веће, дијалектске разлике једног јединственог језика прерастати у идентитетске темеље нових језика, што се, уосталом, и догодило", закључио је патријарх Порфирије.

Завршној свечаности 90. Вуковог сабора присуствовала је и министар културе Србије Маја Гојковић.

У умјетничком дијелу приказан је програм "Венац игра у славу Вука" који је извео ансамбл народних игара и пјесама Косова и Метохије "Венац" из Грачанице.

Вуков сабор је најстарија културна манифестација у Србији, а прво саборовање одржано је у дворишту Вукове обновљене и освештане спомен-куће 17. септембра 1933. године и од тада се у сваке године одржава у Тршићу уочи Мале Госпојине.

Овогодишњи Вуков сабор почео је 11. септембра. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.