Појавио се први случај опасног паразита у Србији: Ево како се преноси и ко је најугрожениј
БЕОГРАД - У Србији је недавно откривен први случај мултилокураног ехинокока, паразита који на човјека преносе лисице.
Случај је дијагностиковао професор Катедре са хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић, а пацијенткиња стара 67 година оперисана је на Клиници за абдоминалну и ендокрину хирургију Универзитетског клиничког центра Војводине, преноси Дневник.рс.
- Болест није непозната, али је до сада није било код нас. За разлику од обичног ехинокока, овај расте у човеку и метастазира, односно шири се, те личи на канцерогено ткиво. По својој природи је паразит. Болест је позната у централној и северној Европи, али је код нас није било и зато не може да се препозна. Код ове жене је изгледао као тумор на јетри, а исечак је стигао на патологију крајем децембра, када сам и поставио дијагнозу. Уколико се не уклони на време могуће су бројне компликације, па и смрт - испричао је професор Лалошевић.
Како изгледа мултилокуларни ехинокок?
- Мултилокуларни ехинокок је мала пантљичара, слична обичном ехинококу, дужине 2-3 милиметра, која живи у танком цреву лисице, шакала и других дивљих карнивора (месождера). Слично другим пантљичарама, има главицу са прибором за фиксирање на слузокожу црева, и свега око три чланка, од којих је последњи пун јаја. Јаја фекалијама избацују лисице, шакали и други стални домаћини, и она су одмах заразна за прелазне домаћине. Као и друге пантљичаре, мултилокуларни ехинокок има циклус развоја који захтева прелазне домаћине, то су пољски глодари, у којима се развијају ларвени облици, цисте. Код обичног, псећег ехинокока цисте се налазе на јетри и другим органима овце, говеда, свиње. Унутар цисти развије се огроман број главица будућих пантљичара, које настављају развој ако их поједе пас, а код мултилокуларног ехинокока лисица, шакал и др. Човек је за обе врсте ехинокока случајни прелазни домаћин, у коме се развијају цисте - истиче проф. др. Душан Лалошевић.
Како се преноси зараза овим типом ехинококуса?
- Јаја која излучују стални домаћини долазе у земљиште, где могу са опстану неко време, а доспеју и у површинске воде. Глодари који живе у земљи на истој територији са зараженим лисицама, лако се инфицирају, на њиховој јетри развију се цисте, а када их лисица поједе, циклус се наставља. Човек се зарази у директном или индиректном контакту с лисицама, које могу имати јаја и на својој длаци. Обичан псећи ехинокок преноси се на човека директним контактом са псима. Пса међутим, зарази сам човек при нехигијенском клању, када цисте – водене мехурове са јетре овце или свиње баци псима. Иако је превенција обичног псећег ехинокока тако једноставна, само треба спречити заразу пса, код нас се ова болест упорно одржава, не само на селу, већ и по градовима, са десетинама оболелих људи годишње, а и са ретким смртоносним исходом.
Осим лисице шакали најчешћи преносиоци
Према његовим ријечима, овај паразит се добија од лисице, а сада ових животиња има пуно. У Србији нема бјеснила, али га има у окружењу, у Румунији и Мађарској.
- Како нема беснила, лисице су се пренамножиле, а шире се и шакали који такође преносе овог паразита. Срем је ендемско подручје овог ехинокока код лисица. Пацијенткиња је из околине Сремске Митровице, а постоји сумња на још један случај, такође у Срему. Можда је и раније било ових случајева, али их нико није препознао и сада радим ревизију старих случајева - казао је др Лалошевић.
Пацијенткиња је прво дошла на Поликлинику УКЦВ, гдје ју је прегледао управник Клинике за абдоминалну хирургију професор др Дејан Иванов.
- Жена се јавила са боловима на стомаку и ми смо констатовали туморску промену од 5-6 центиметара, у левој половини јетре. Ништа није указивало на рак, него на бенигну промену која није расла, али се жена жалила на болове. Одлучили смо да је оперишемо и испоставило се да није тумор, него ретко паразитарно обољење. Хируршки део је одлично прошао и осим промене одстрањен је и део јетре, “до у здраво”, јер је постојала сумња на тумор, а из жучних водова се појавио гној – казао је професор Иванов и напоменуо како је постоперативни ток прошао добро и жена је кратко остала у болници.
Ловци су најризичнија група
- Људи који се налазе у природи, у првом реду ловци, изложени су директном или индиректном контакту преко земље или воде, са лисицама и другим сталним домаћинима. Такође и земљорадници а нарочито становници салаша, где је могуће да се преко глодара мултилокуларни ехинокок пренесе на псе или мачке, изложени су зарази у контакту са својим псима.
Симптоми заразе код човјека
- Детаљни ток болести описао је још Рудолф Фирхоф као појаву бројних малих колоидних цисти на јетри човека, сличних колоидном карциному, као и њихову склоност да се шире по организму. Инфекција се развија подмукло, дуго без симптома, а када се симптоми јаве, прво у виду бола у стомаку, паразитске цисте су се обично већ толико прошириле да је пацијент иноперабилан. Само на време предузета операција може трајно излечити оболелог. Ако операција није могућа, дају се лекови, чије деловање није потпуно ефикасно, а њихова токсичност може бити значајна код дуготрајне примене – истакли су доктори.
Лијечење често доживотно
Оно што сада слиједи за ову пацијенткињу је опоравак, али и дуготрајно лијечење. Шеф Одсјека за болести хепатобилијарног тракта и замјеница управника Клинике за инфективне болести професорка др Маја Ружић каже како лијекова има и да се они добијају годинама, можда и доживотно.
- Пошто нам је ово први такав пацијент, не знамо како ће бити. Даје се симптоматска, антипаразитарна терапија - напоменула је др Ружић.
Према њеним ријечима, до заражавања долази када се паразит развија у цијревима сталног домаћина, односно лисице, и контаминира средину фецесом. Тако долази до контакта јаја паразита са тлом, која се потом орално унесу и контаминира се случајни домаћин, човек. То практично значи да свако недовољно опрано поврће из баште, где је остао фецес лисице, може да пренесе овај ехинокок.
- Паразит кроз крвоток улази у организам и долази до јетре, плућа, мозга, костију, бубрега. Нема преноса са човека на човека, јер код људи не може толико да одрасте. Друга могућност заразе је да се поједе термички недовољно обрађено месо заражене дивљачи - објаснила је др Ружић.
Др Иванов каже како је УКЦВ регионални центар у којем може да се лијечи овај, као и ехинококус гранулосус, јер имају све модалитете, од хирургије, до интервентне радиологије и љекара са инфективне клинике. Поручује да је тај тимски рад колега значајан за лијечење комплексних случајева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.