Почело устоличење патријарха у Пећкој патријаршији

Литургију, на празник Покрова Пресвете Богородице, славу Пећког манастира, служи патријарх Порфирије уз саслужење више архијереја Српске православне цркве.

У Пећкој патријаршији присутни су, између осталих владика митрополит дабробосански Хризостом, митрополит црногорско - приморски Јоаникије, владика рашко - призренски Теодосије, владика Пахомије, нишки Арсеније, Јеротеј Шаббачки, викар патријарха владика Сава, крушевачки Давид, будимски Лукијан, бачки Иринеј, жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, дизелдорфски Григорије, брегалнички Марко, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, западноевропски Јустин, ваљевски Исихије, далматински Никодим, славонски Јован.

Свечаној литургији у оквиру које ће бити обављен чин устоличења патријарха Порфирија присуствују и представници Македонске православне цркве - архиепископ охридски Јован, епископ стобијски Марко, као и митрополит будимпештански и мађарски Иларион из Руске православне цркве, београдски надбискуп Станислав Хочевар.

У Пећкој патријаршији присутан је и велики број вјерника, као и замјеник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Борислав Тајић и помоћник директора Душица Николић, затим принц Филип Карађорђевић, представници Српске листе Горан Ракић, Игор Симић, правник Милан Антонијевић...

На литургији су и припадници Кфора, у чијем су саставу Италијани, а који су свакодневно задужени за безбједност Пећке патријаршије.

Патријарх Порфирије наследио је на трону Светог Саве, првог архиепископа СПЦ, патријарха Иринеја који је преминуо 20. новембра 2020. године.

Изабран је за патријарха на Сабору Српске православне цркве одржаног 18. фебруара 2021, а дан касније уведен је у најсветији трон архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског у Саборној цркви у Београду чему је присуствовао предсједник Србије Александар Вучић и други високи званичници Србије и из региона, као и представници других вјерских заједница.

Патријарх Порфирије је на Косово и Метохију стигао у петак када је прво посјетио Призрен, а у касним вечерњим сатима стигао је у Пећку патријаршију - традиционално сједиште у којој су вијековима устоличавани српски патријарси, а уједно и назив за Српску патријаршију, односно Српску православну цркву и то у периоду од 1346. до 1766. године када је као помесна црква имала степен патријаршије и својство аутокефалности.

Сjедиште Пећке патријаршије је било у Пећком манастиру, а основни наслов поглавара био је архиеписоп пећки и патријарх српски.

Историја Пећке патријаршије дијели се на три периода и то тако да први обухвата период од 1346. до 1463. године, затим од 1463. до 1557. и од 1557. до 1766.

Аутокефалну Српску архиепископију 1219. године установио је Свети Сава, а та средњевjековна Српска архиепископија назива се Жичком, односно Пећком или Жичко-пећком архиепископијом и обухватала је све епископије на подручју Српске краљевине.

У вријеме стварања Српског царства уздигнута је 1346. године на степен патријаршије, а на сабору који је одржан у Скопљу, српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог српског патријарха, са престолом у Пећком манастиру.

Крајем 14. века и током 15. вијека, све епископије потпале су под новоуспостављену турску власт, а период борбе за опстанак Пећке патријаршије започео је након смрти српског патријарха Арсенија II, 1463. године.

Борба за обнову Пећке патријаршије успјешно је окончана 1557. године и то избором српског патријарха Макарија, рођака Мехмед-паше Соколовића.

Два вијека након тога, чести устанци и сеобе Срба из Османског царства ослабиле су српску цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије коју су 1766. године успјели да укину фанариоти заједно са турским властима.

Пећка патријаршија је поново успостављена 1920. године, а први патријарх који је у Пећком манастиру устоличен, након обнављања патријаршије, је патријарх Димитрије и то 24. августа 1924. године.

Касније су у Пећкој патријаршији устоличени и његови насљедници на трону Светог Саве - патријарх Варнава 6. јула 1930, патријарх Гаврило почетком августа 1938, патријарх Герман 29. маја 1960, патријарх Павле у јулу 1994. године и патријарх Иринеј у октобру 2010.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.