Почели радови на Централној кули “Старог сајмишта”

Обиљежавању почетка радова присуствује и предсједник Србије Александар Вучић као и патријарх СПЦ Порфирије.

Почетак радова биће обиљежен полагањем цигле, што ће заједно учинити предсједник Вучић и министaрка културе Маја Гојковић.

Церемонија је почела извођењем химне “Боже правде”, а на простору гдје су некада били нацистички логори “Јеврејски логор Земун” и “Прихватни логор Земун”, свечаности присуствују и реис-ул-улема Исламске заједнице Сеад Насуфовић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, предсједник Савеза јеврејских општина Србије Александар Албахари, те министри Бранко Ружић, Никола Селаковић, Дарија Кисић, градоначелник Београда Александар Шапић, те в.д. директорка Меморијалног центра “Старо сајмиште” Кринка Видаковић Петров, потомци логораша, чланови ослободилачлих удружења и многи грађани.

Такође, присутни су и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, као и представници дипломатског кора.

Минутом ћутања одата је пошта свим страдалим жртвама концентрационих логора.

Меморијални центар “Старо сајмиште” заједнички је пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, а основан је као установа посвећена култури сјећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта.

Закон који је омогућио оснивање Меморијалног центра доњет је у фебруару 2020. године, а према њему, центар ће прикупљати, сређивати, чувати, одржавати, истраживати, излагати и презентовати архивска, музејска и филмске предмете и документа.

Према Закону предвиђене су две музејске цјелине, од којих ће једна бити посвећена првој фази логора - “Јеврејском логору Земун”, а друга “Прихватном логору Земун” у којем су већину чинили Срби.

Једна цјелина, према плану, биће у Спасићевом, а друга у италијанском павиљону.

Радови на Меморијалном центру започињу са Централном кулом, а у њој ће, како је планирано, бити канцеларије Меморијалног центра, простор за изложбе и за едукационе намјене.

Меморијални центар имаће и свој сајт на којем ће бити доступне информације о логору, а према закону управни одбор Центра требало би да има има седам чланова, које именује и разрјешава Влада и то два члана које предлаже Савез јеврејских општина Србије, једног члана који се бира на предлог Националног савета ромске националне мањине - на приједлог органа државне управе надлежног за послове културе и два члана из реда запослених у Меморијалном центру које предлаже директор центра, за чији је мандат предложено да траје пет година.

У састав Меморијалног центра ући ће и Јеврејски пролазни логор Београд - Топовске шупе, који се налазио у близини данашње Аутокоманде, односно удаљен неколико километара у односу на Старо сајмиште.

Логор под називом “Јеврејски логор Земун” налазио се неколико километара од Земуна, на територији која је у Другом свјетском рату ушла у састав Независне Државе Хрватске која је на захтјев Њемаца ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора, под условом владе НДХ да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдјева и финансира из Београда.

У почетку је логор био само за српске Јевреје и то првенствено жене, дјецу и старце, а свакодневно, од 8. децембра 1941. до почетка маја 1942. године, јеврејска дјеца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци.

За само пет мјесеци у логору је страдало више од 6.000 Јевреја, а у мају 1942. године када је довршено уништавање Јевреја и Србија проглашена “очишћеном” од Јевреја, у логор су довођени комунисти, партизани, четници, као и цивили и то све до јула 1944. године.

Кроз “Прихватни логор Земун”, како му је гласио нови назив, прошло је око 32.000 људи, а убијено око 11.000.

У савезничком бомбардовању 1944. године оштећени су и порушени многи логорски павиљони, након чега је логор расформиран.

Већина Њемаца одговорних за рад логора ухапшена је и изведена пред суд, од којих је неколико изручено Југославији и погубљено, док су командант логора Херберт Андорфер и његов замјеник Едгар Енге ухапшени током шездесетих година 20. вијека и то након много година скривања.

Андорферу и Енгеу су у Западној Њемачкој и Аустрији изречене кратке казне, с тим што Енгеова казна никада није одслужена због његових година и лошег здравља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.