Почела конференција Јасеновац - Аушвиц Балкана

Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао приједлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском у дјечијим логорима смрти (1941-1945).

Кајтаз је најавио да ће Резолуција бити достављена на Дан побједе 9. маја Уједињеним нацијама.

У резолуцији се подсјећа да је у окупираној Европи током Другог свјетског рата само НДХ имала специјализоване концентрационе логоре за дјецу, односно да је брутално убијено око 74.000 српске, јеврејске и ромске дјеце.

Само је у логору Јасеновац страдало 19.432 дјетета, а од око 3.000 смјештених у Јастребарско убијено је око 1.000 или им је украден идентитет, каже се у приједлогу резолуције.

Предложено је да се 28.април, дан када је 1941. године почињен злочин у Годовцу код Бјеловара,  прогласи за Дан геноцида над Србима.

Резолуција се, измађу осталог, залаже за активан приступ у спречавању ревизионизма, посебно усташке идеологије "која је била једна од најсмртоноснијих 20 века".

Циљ је спречавање укорењивања неоусташтва, а УН, Европски парламент и друге међународне установе се позивају да се супроставе и осуде величање усташке иделогије и за бране усташки поздрав и забрани рехабилитација усташких злочинаца.

У свом обраћању учесницима конференције, помоћник министра спољних послава Владимир Марић је истакао да министарство покушава да представе истину о томе што се дешавало у Јасеновцу - "зато што је је истина на нашој страни".

Према његовим ријечима, најзначајнији резултат свих њихових активности је изложба у седишту Уједињених нација "Јасеновац право на незаборав",  која је обухватала седам тона опреме и артефаката, а отворио ју је тада министар Ивица Дачић.

Марић је рекао да министарство ради на томе да се отопле билатерални односи са Хрватском, али да тему Јасеновца српска страна увијек држи на врху агенде.

"О томе увек говоримо и указујемо. Истина је на нашој страни. Министарство спољних послова не сме дозволити да се покушај историјскг ревизиионизм спроводи без наше реакције", закључио је Марић. 

Говорећи о резултатима својих истраживања, пуковник у пензији Анто Милетић је подсјетио да је у мају 1943. године командант концентрационог логора Макс Лубурић наредио спаљивање логорске архиве.

"Рекао је: 'Од данас почињемо са бројем један'", рекао је Милетић.

Према његовим ријечима, исто тако су уништени и документи логора вођени до маја 1945. године и зато о Јасеновцу "врло мали број докумената можете наћи". 

Милетић је подсјетио да је званично Јасеновац називан радним логором, а да и данас неки покушавају тако да га представе.

"Јесте био је радни логор, али радни логор за убијање. Неухрањени, болесни су копали насипе. Ту су умирали и сахрањивани. Тим радом. То је само био један од система убијања у логору", истакао је Милетић

Козара је симбол страдања дјеце - страдало је око 11.000 дјеце до 14 година, а из Јасеновца гдје су одвођени доста их је спашено захваљујући Диани Будисављевић и њеним сарадницима, подсјетио је Милетић.

Према његовим ријечима, нико није у могућности да установи коначан број жртва, не само у Јасеновцу него на простору Југославије у Другом светском рату, а процјењује се да је укупан број између 1.100.000 до 2.400.000.

Посланик у Скупштини Србије Драгољуб Ацковић је подсјетио да је од 1941. до 1945. године био за Роме "период изузетно тежак", о чему се мора учити и знати, јер су "Роми процентуално погинули највише од свих". 

"Када ми неко напише, а јесу многи, да је у Јасеновцу страдало неколико стотина, евентуално неколико хилљада Рома, мени се плаче, јер знам колико је припадника тог народа живело у Босни у то време - око 50.000", рекао је Ацковић. 

Генерална секретарка Савеза јеврсјких општина Србије Данијела Данон је подсјетила да Јевреје, Србе и Роме везује страдалништво. 

"Геноцид, холокауст, порајмос. Троглава аждаја која нас је у Јасеновцу, Ђакову, Старој Градишки, нацистичким логорима... у бруталној методичности прождирала и истребљивала", рекла је Данон.

Према њеним ријечима, сваки покушај тумачења безумља је бесмислен, јер "злоћиначки наум може бити разумљив једино од стране њему сличних". 

"Чак и кад би желеили да опростимо не смемо. Једини који по јеврејској традицији могу опростити су жртве. Правда никад неће бити задовољена. Недела почињена надилазе људску правду. Вапе за комсичком правдом", рекла је Данон.

Некада дијете логораш Гојко Рончевић Мраовић се присјетио да је логору за дјецу у Јастребарском преживио само захваљујући преваспитању у Усташку младеж, гдје су српску децу одјенули у црне усташке униформе.

Према његовим ријечима, Јастребарско је био сабирни усташки дјечји логор за простор целе НДХ, гдје је било 3.400 дјеце од једне до 14 година.

"Транспорт најчешће сточним вагонима. Деца изнемогла, полумртва, трпана у препуне вагоне, без хране и воде, без довољно ваздуха. У Загребу су отворили вагоне и налазе 15 до 30 мртве деце", рекао је Рончевић Мраовић. 

Према његовим ријечима, у Јастребарском је из вагона извучено 17 мртве дјеце, а након два, три дана је умрло 150 дјеце, само током јула и  августа 1942. године.

Рончевић Мраовић је подсјетио да је дјецу "спашавала хеорина Диана Будисављевић са сарадницима, којима за ово дело дугујемо неизмерну захвалност". 

Према његовим ријечима, формиран је Институт "Диана Будисављевић" за истраживање злоћина над децом, која организује ову конференцију која ће завршног дана донијети историјску резолуцију. 

Конференцијом председавају поред директора Института "Диана Будисављевић" Рончевића Мраовића, Ацковић, индијски стручњак Субрата Мукерџи, експерт за Аушвиц Гидеон Грајф, теолог Јоханес Солберг из Њемачке и канадски историчар Мишел Главић.

Учествују бројни стручњаци из Србије, региона и иностранства, а модератор конференције је српско-амерички глумац Џек Димић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.