Парлић: Сјећање на Погром је сећање на дане када су горили вијекови

Она је то рекла за Танјуг и додала да представници међународне заједнице, дугују то жртвама и породицама српских жртава.

Парлић је подсјетила да је тог 17. и 18. марта 2004. године, у једном дану страдало девет српских цивила, спаљено 35 православних светиња, протјерано 4.000 Срба, обесрбљено и етнички очишћено шест градова и девет села.

Парлић је рекла и да је Канцеларија у сарадњи са српским народом и општинама са већинским српским становништвом организовала Недељу сјећања у којој се кроз изложбе о спаљеним манастирима, домовима српског народа, кроз филмове који говоре о страдањима, трибине, подсјећамо на голготу коју је српски народ доживио.

Према њеним ријечима централни догађај обиљежавања одржаће се у недјељу поменом, који ће служити епископ рашко-призренски Теодосије уз присуство великог броја народа не само сјевера, Поморавља, Сиринићке жупе и Метохије, већ и великог броја интерно расељених лица, који су протерани са својих домова.

„Када кажем да ће бити велики број Срба из расељеништва, породице несталих лица, 17. март је нажалост прилика да се српски народ сети и првог погрома, да се сети преко 4.000 страдалих Срба, да се сетимо голобрадих војника који су бранећи по Уставу своју државу и свој народ страдали, да се сетимо и оних који нису желели да напусте своје домове, цивила који су на истим убијани или отимани, да се сетимо и оних који су отимани на радним местима са својих њива, браће и сестара преко 230.000 наших браће и сестара који су протерани са својих домова, 150 спаљених светиња”, рекла је Парлић.

Она је додала и да је то прилика да се сетимо и тога да се у данима када су горели векови нико од представника међународних снага, оних који су били надлежни да осигурају мир српском народу није учинио ништа да се чује о истини и страдању српског народа.

„Напротив били су неми посматрачи и чинили су све да се та истина заташка, али зато смо сви ми и Влада и наш напаћени народ, живи сведоци страдалништва српског народа и у обавези смо да негујемо културу сећања, да се она уреже у сваком Србину, не само због жртава, већ и због спаљених домова који нису дочекали осмехе нових генерација, због спаљених манастира и цркава, спаљених векова”, рекла је Парлић.

Истовремено, она се у своје и име Канцеларије захвалила предсједнику Србије Александру Вучићу на враћању културе сјећања и јер је Србија у последњој деценији у прилици да правим именом назове злочин и агресију и погром.

„Што смо у прилици да положимо цвеће на небројене хумке које су без имена, а које су до јуче били само бројеви, од Јасеновца, Кордуна, Лике, херцеговачких јама до небројених стратишта косовско-метохијских новомученика”, рекла је она.

Парлић је искористила прилику да позове, због свих жртава и њихове невино проливене крви, да позове не само народ са КиМ, већ и народ у расељеништву да се окупи у Грачаници, ода почаст жртвама мартовског погрома, положи руже на споменик посвећен несталим лицима.

„Да откријемо спомен плочу жртвама мартовског погрома и на крају апелујемо и још једном укажемо међународној заједници, онима који данас одлучују о судбини српског народа, да нико од налогодаваца, починилаца злочина и у току 1998. и 1999. и у мартовском погрому до данас није одговарао”, рекла је Парлић. 

Додала је и да међународна заједница ни тада, а ни сада не види да српски народ и данас преживљава погром и да подржавајући политику коју данас спроводе Аљбин Курти и привремене институције, српском народу се свакодневно крше основна људска права.

„И данас српски народ проживљава погром који је доживео и 1998. и 2004. године и оно што ми очекујемо и ми као држава и наш напаћени народ, очекујемо да коначно међународна заједница часно обави своју мисију јер их је заиста последњих година од 99 нечасно обавила јер се већина како масовних и појединачних злочина, тако и погрома догодила на очиглед 50.000 тзв. мировњака”, нагласила је Парлић.





 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.