Панел: Неопходно формирати Савет за српски језик

Говорећи на панелу "Фестивала Новости", у организацији Компаније Новости, лингвиста Милош Ковачевић је оцијенио да и поред доношења закон у погледу употребе ћирилице "нигдје не осјећа".

Према његовим ријечима, све се правда техничком владом и чекањем на формирање нове Владе Србије.

Ковачевић је оцијенио да је добро што је закон проблем ћирилице ставио у први план, али је недостатак што је није везао за службену употребу српског језика.

Према његовим ријечима, по уставу пише да је у службеној употреби ћирилично писмо што значи да је употребљавају само у државним службама и не захвата образовни систем.

"С те стране везивање само за службену употребу значи искључење ћирилице из медијске употребе свугде где медији сматрају да није потребна", оцијенио је Ковачевић.

Усвојени закон нема утицаја на латиничне медије да би промијенили мишљење о употреби ћирилице, навео је Ковачевић.

Према његовим ријечима, овакав закон је добар као врста подстицаја, јер се лингвисти надају да ће се једног дана мијењати закон о српском језику, и да ће се тада прописати статус ћирилице другачије, у складу са статусом језика.

Ковачевић је нагласио да уколико дио језичке политике буде на страни садашњег закона "имаћемо мало светлију будућност за ћирлицу", али ће без присуства у медијима "тешкоће ћирилице кренути узлазним путем".

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика, лингвиста Срето Танасић је оцијенио да је доношењем закона држава "после много одуговлачења прихватила истину и сама рекла да су српски језик и ћирилица битни Србији".

"Ако је то рекла онда ће, да не би испало да је и порекла, морати да коначно поведе рачуна о примени закона", рекао је Танасић.

Према његовим ријечима, дуго чекање на формрање нове владе не иде у прилог остваривању оног што у закону пише, пошто "сви сматрају да нису обавезни, није ни држава рекла како треба применити закон у домену где је ћирилица прописана".

Танасић је упозорио да није формиран ни Савјет за српски језик који би дао подстицаја држави да се тражи начин да се закон примјењује.

"Кад видимо шта смо овим законом постигли онда ћемо регулисати статус српског језика, а где је језик ту мора бити и српско писмо", истакао је Танасић.

Лингвиста Михаило Шћепановић је оцијенио да је закон само указао на проблем статуса ћирилице, а како ће се рјешавати не зависи од лингвиста већ само од ваљаности политике, односно "да ли ће се политички одвојити од брозовског схватања да се не треба закона држати ко пијан плота".

Шћепановић је рекао да треба размишљати и о консеквенцама за оне који се закона не придржавају, док је говорећи о статусу ћирилице у медијима примијетио да су од дневних листова само Политика и Новости на ћрилици, док је на телевизијама "апослутна доминација латинице у Србији".

Говорећи о положају ћирилице у Црној Гори, Шћепановић је подсјетио да је након "претварања српског језика у монтенегрински и прекрајања историје" српски народ тамо био потлачен, али да је "ћирилично семе проклијало кроз литије".

"Народ је ипак потерао власт и некако се ћирилица извлачи. Ћирилица неће тако лако да нестане под условом да нас буде. Кад нестане потоњи Србин нестаће и српско писмо", упозорио је Шћепановић.

Ковачевић је додао да волио да на свим просторима буде неформално стање као код ћирилице у Црној Гори.

"Данас је у Црној Гори диференцијални критеријум између Срба и несрба - ниједног Србина не можете наћи да пише латинцом. Ниједног. Чим видите да неко пише латиницом знате да припада другој опцији", оценио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, кад би се тако дешавало у Републици Српској и Србији били би начисто колико стварно има Срба који сматрају да је ћирилица идентитетски критеријум.

"Основа свега је однос српске политике према све му томе. Потребно је да се оснује Савет за језик и да се закон почне примењивати. У њему ипак има позитивних ствари", оценио је Ковачевић.

Танасић је примијетио да данас долазе дјеца у пети разред која не пишу добро ћирилицом, док је Ковачевић додао да се у вишокошклоским и научним установама може видјети при лекторисању да су писменији текстови на енглеском него на српском језику.

"Без тога да српски буде обавезан на свим нивоима образовања ни ћирилица неће добити свој заслужени статус", упозорио је Ковачевић.

"Вратили смо се на стадијум кад су се неписмени потписивали палцем. Данас пишу палчевима. Погледајте како студенти држе оловку кад се потписују, како им рукопис изгледа", рекао је Шћепановић.

Према његовим ријечима, пријети и недостатак наставника српског језика јер они који упишу дођу са мало бодова и онда "треба од ништа да направите нешто".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.