Отворени Балкан биће потпун уз свих шест економија западног Балкана

Предсједник Центра за спољну политику Драган Ђукановић на отварању конференције о инцијативи "Отоврени Балкан" поручио је да ниједна иницијатива није изазвала више реакција колико ова и додао да је Балкану неопходна сарадња, али да она мора да буде “удобна” свим актерима на Западном Балкану који морају да прихвате постојање регионалних иницијатива.

Регионални директор Ханнс Сеидел Фондације за Југоисточну Европу Клаус Физингер истиче да је иницијатива “Отворени Балкан” основана, јер је дошло до стагнације у процесу проширења ЕУ и до стагнације приступања ЕУ, те је то, каже, утицало да се регионална сарадња повећа.

То је, додаје Физингер, позитивно утицало да се у региону превазиђу одређена непријатељства, да се тржиште отвори за четири слободе кретања - робу, услуге, људе и капитал, што значи да је регион желио да покаже ЕУ да је спреман да сарађује и да жели изградњу регионалне стабилности.

Мане “Отвореног Балкана”, примјећује Физингер, јесу то што иницијатива, како каже, има неку врсту фрустрације од стагнације процеса европских интеграција, као и то што иницијативу не подржавају свих шест економија Западног Балкана, већ само три.

“Такође, постоји нека врста сумње да ли је ово нека врста вежбе за улазак у ЕУ или само замјена за пуноправно чланство у ЕУ”, додао је Физингер и подсјетио на речи бивше канцеларке Ангеле Меркел, комесара Оливера Вархељија и предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да је ова иницијатива додатни елемент убрзања регионалне сарадње и да је добра за лакши приступ ЕУ.

Потпредсједница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић нагласила је да је регионална сарадња један од услова за напредак у европским интеграцијама, додајући да та сарадња мора да буде уклопљена у читав процес придруживања.

Истакла је и да сва отворена питања међу државама “гуше” регионалне иницијативе и додала да би то могла бити опасност и за ову иницијативу.

У оквиру првог панела под називом “Досадашња достигнућа Отвореног Балкана и предстојеће импликације” говорио је савјетник предсједника Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић који је истакао да оно што Комора Србије и остале коморе Балкана желе јесте стварање јединственог простора за боље пословање.

Додаје да се то не односи само на наше компаније, већ и на компанија које послују код нас, на нове инвестиције, да се односи на уклањање баријера, да то пословање буде јефтиније и хармонизовано.

Ђурђевић је навео да је Берлински процес препознат као квалитетан и добар оквир у коме се долази до синергије политичке иницијативе са иницијативама које воде ка стварању јединственог економског простора, али да је и он, како каже, у једном трентуку стагнирао.

“У мају 2020. увидели смо да оно што се зове заједничко тржиште у оквиру Берлинског процеса има велике потешкоће у имплементације”, рекао је Ђурђевић и додао да та иницијатива, осим договора о укидању роминга за кориснике на Западном Балкану, није остварила неки већ напредак.

На стагнирање Берлинског процеса, како каже, утицао је и однос између Београда и Приштине, те је Берлински процес постао само “нека врста излога, када теба да се на Берлинском самиту покаже да сви могу да сједе за истим столом".

Зато су, подсјећа, 2019. године три лидера иницирала “мини Шенген” кроз серију декларација којима се гарантују четири слободе, а којима се обезбјеђује лакша трговина и отклањању препреке за трговање.

Те препреке се, додаје, укидају усклађивањем ветеринарских и фитосанитарних сертификата, признавањем акредитованих лабораторијских тијела, додајући да то у суштини води јефтинијем пословању, бољем пословању, лакшем преласку границе, са без или мало контроле.

Ђурђевић каже да је ПКС поздравила ту иницијативу јер је дошла из овог региона, а и зато што је постојала јасна одговорност за иницирање и њено спровођење, то су лидери и владе три земље .

“Такође, охрабрује спремност и жеља да се иницијативи прикључи свих шест економија Западног Балкана. Сматрамо да ће Отворени Балкан бити потпун и успешан када се прикључе свих шест чланица”, рекао је Ђурђевић.

Новине у оквиру иницијативе Отворени Балкан, додаје Ђурђевић, јесте потписивање Споразума о стварању јединственог тржишта радне снаге и електронског броја који ће омогућити грађанима Србије, Северне Македоније и Албаније да буду регистровани у систему три земље и да се преко тог броја запосле у једној у ове три земље.

Најављује да би тржиште радне снаге требало да се отвори у првом кварталу ове године.

Ђурђевић сматра да теме у оквиру ове иницијативе могу побољшати разговоре у Бриселу између Београда и Приштине и да ова иницијатива може релаксирати односе између Београда и Приштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.