Отворен 30. јубиларни КБФ, Влаховић:Између два форума слабији раст на ЗБ
КОПАОНИК- Јубиларни 30. Копаоник бизнис форум отворен је данас на Копанику, а предсједник организатора Савеза економиста Србије Александар Влаховић је говорећи о кључним догађајима између два форума указао да је привреда Западног Балкана лане остварила значајно слабије резултате у односу на 2021. годину.
"У првој половини прошле године раст економске активности је био на завидном нивоу да би у другом полугодишту позитивни тренд био прекинут а у овом тренутку је тешко одредити укупни раст у прошлој години, али се са сигурношћу можемо рећи да неће бити већи од 2,7 одсто што је два и по пута мање у односу на 2021. годину", рекао је Влаховић.
Истакао је да се прогнозе раста за текућу годину крећу у распону од 2,2 до 2,6 одсто а што се Србије тиче навео је да је наша земља лане остварила раст од 2,3 одсто, што је скоро дупло мање од пројектованог, да је индустријска пориводња порасла за 1,5 одсто, док је укупни дефицит на крају године износио свега 3,3 одсто.
Према његовим ријечима, за ову годину је планиран дефицит од 3,9 одсто БДП, што је с обзиром на улазне параметре вјероваратно достижно али је упитно постизање раста од 2,5 одсто, имајући у виду пренијете негативне трендове из последњег лањског квартала.
Влаховић је оцијенио да је време пред нама препуно изазова и да су ризици присутни и нажалост тешко предвидиви и мерљиви. Међу онима на које можемо утицати навео је реафирмацију нашег стратешког развојног циља, а то је пуноправно чланство у ЕУ, наставак структурних реформи, неопходност повећања приватних инвестиција, завршетак рестуктурирања и консолидације јавних предузећа мислећи превасходно на ЕПС.
Истакао је и да нема дугорочног раста и развоја без развоја људског капитала.
"Посматрано из фискалног угла макроекономски агрегати пренети из прошле године су с обзиром на околности солидни и задовољавајући и ако ове године остваримо раст од два одсто, одржимо фискални дефицит испод четири одсто БДП а јавни дуг испод 60 одсто БДП то ће се квалификовати као успех", рекао је Влаховић.
Оцијенио је да је веома важно да плате у јавном сектору не расту брже од реалног раста укупне економске активности.
Према његовим речима, охрабрује нови стенд бај аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) усмерен на очување макроекономске и финансијске стабилиност и јачање отпорности привреде на енергетску кризу кроз реформе у домаћем енергетском сектору, те заштита најрањивијих категорија становништва", нагласио је он.
Нагласио је да српска првиреда према оцени ММФ-а има добре маханизме заштите од ризика, а то су пре свега високе девизне резерве, умерена висина спољног и јавног дуга, те добро капитализован и ликвидан банкарски сектор а да је тако сведочи непромењени рејтинг Србије од стране међународних агенција.
Осврћући се на период између два форума и ситуацију у европској и светској економији, Влаховић је навео да се очекује да ће ове године привреда САД расти по стопи од 1,4 одсто, Кине 5,2 одсто, Индије 6,1 одсто, Јапана 1,8 одсто. "Када је у питању инфлација, пројектује се њен пад са 8,8 одсто просечно у прошлој на 6,6 одсто у овој години, и надаље 4,3 одсто у 2024. години. Еврозона је лане према проценама ММФ-а остварила раст од 3,5 одсто, при чему су две од четири највеће економије имале изнадпросечни раст, Шпанија 5,2 одсто и Италија 3,9 одсто", рекао је Влаховић.
Казао је да је немачка приреда је имала готово двоструко мањи раст од оствареног просека еврозоне и да је износио 1,9 одсто. Према његовим речима, ове године просечни раст у еврозони се пројектује на 0,7 одсто и да је добра вест да је у односу на октобар ова пројекција позитивно коригована.
"То другим речима значи да су шансе за дубоку и дугу рецесију у еврозони значајно смањене. Могућа је техничка рецесија, плитка и краткотрајна у Немачкој и евентуално у Италији али прогнозе су да ће и те две земље имати у целини позитиван раст у овој години 0,1 и 0,6 одсто респективно", рекао је Влаховић.
Истакао је да је као последица рестриктивних стабилизацоних мера централне банке инфлација у еврозони смањена са 10,6 одсто у октобру на 9,2 одсто у децембру прошле године али да се базна инфлација и даље одржава на нивоу од 5,2 одсто.
На крају обраћања Влаховић је позвао компаније и појединце који то до сада нису урадили да се придруже акцији помоћи Сирији и Турској након земљотреса који се у овим землајма догодио пре месец дана и навео да је Савез економиста свој прилог већ уплатио на наменски рачун УНИЦЕФ-а.
Данашњем уводном догађају сесији на КБФ између осталих су присуствовали гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, министар унутрашње и спољне трговине Томилсав Момировић, главни економиста и виши потпредседник за економију развоја Светске банке Гил Индермит, амбасадор САД у Београду Кроистофер Хил, француски амбасадор Пјер Кошар, британска амбасадорка Шан Меклауд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
