Родитељи дјевојчице убијене у београдској школи: Вјечно ћемо се питати зашто
ЗАГРЕБ - Прошло је тачно пет мјесеци од масовног убиства које је починио тринаестогодишњи К.К, који је у београдској Основној школи "Владислав РибикаР" из ватреног оружја убио деветоро својих вршњака и школског чувара, а ранио још пет ученика и професорицу.
У ХРТ-овој емисији "Лабиринт" гостовали су тим поводом родитељи једанаестогодишње Ане Божовић која је убијена у масакру.
Мајка Нинела Радичевић рекла је како родитељи мисле да је школа сигурно мјесто.
-Послала сам дете у школу. И ви некако увек мислите да је школа сигурно место. Оног тренутка када дете уђе у школу ти кажеш - добро, сад је сигурно - говори мајка.
Анин отац Иван Божовић присјетио се тог јутра када је посљедњи пут своју дјевојчицу загрлио, пољубио и испратио у школу.
Ана у сукњи коју је купила у Солуну и прслуку који је обукла јер је он то тражио - то је посљедња њезина слика коју памти.
- Ја сам је будио пред школу, будим је пољупцима, љубим је у чело, образе, нос... док не отвори очи, онда се окрене, загрлимо се и тако смо се будили свако јутро, као и то јутро. Онда је било главно што ће обући. Купила је сукњу у Солуну, обукла је неки прслук, и сећам се како сам је пољубио док је јурила кроз врата. То ми је последња слика - рекао је тата Иван Божовић.
Отац истиче како им је данас највећа утјеха што знају да су својој Ани непрестано говорили колико је воле и колико им значи.
-Ми смо њој говорили да је она наш анђео, сваки дан смо јој говорили колико је волимо и што је наша. Ширила је позитивну енергију, чим је ушла и с врата поздрављала, одмах се променила атмосфера у кући. То нам пружа утјху јер знамо да смо јој сваки дан исказивали љубав и подршку. Ништа јој нисмо могли одбити, то јутро је звала да јој донесемо новац за ужину, рекао сам да ћу донети. Шта сам могао, нисмо је за ништа могли одбити - рекао је Анин отац.
-Она је тако уносила неку срећу, неку топлину. Стално је била весела, стално се борила за неку правду, стално је штитила слабије од себе - додаје мајка Нинела.
Додаје да је њена соба остала иста".
-Нисмо ништа мењали, кад уђем, још све мириши на њу - прича.
- Нама ће остати вечно питање зашто се ово догодило и како. Како је дјечак од 13 година извршио тако масовно убиство. Та његова прецизност и хладнокрвност вам леди крв. Све се догодило у двије минуте - каже мајка.
Она се присјећа да јој је за пуцњаву прво јавила другарица.
-Она ми је рекла да сада пролази поред школе и да ће остати испред школе док Ана не изађе. Није вам свеједно, зовем Ивана и кажем му да иде до школе и да је била нека пуцњава. Ја сам дошла до школе, али на други улаз, Иван је био на великом улазу, нисам знала на ком улазу се то десило. Деца излазе из школе, ја чекам. Све време говорите себи сад ће да изађе, можда је оставила телефон у торби, можда је нешто трчала. Ту се појављује и Анина разредна. Сад из ове перспективе када размишљам, мислим да су људи знали шта се десило и нико ми није рекао. Ја то разумем, то је тешка ствар, да вам неко то каже на улици - рекла је Нинела Радичевић.
Додаје да је тог дана ишла од болнице до болнице и да није нашла Ану.
-Наредна два сата тражите дете од једне до друге болнице. Све време надајући се да је она добро и да ће изаћи. Сад схватам да смо испред школе остали само родитељи убијене деце и Драганова породица (чувара школе) - рекла је и додала да су их након тога звали из полиције и рекли им да се јаве у Полицијску станицу Врачар.
-Иван је отишао у полицију и онда су му тамо рекли шта се десило. Након тога ме је звао и јавио ми и онда сам ја дошла испред полиције. Ви сте јутрос послали децу у школу, два сата раније, долазите кући после тога, улазите у кућу и ње нема, а јутрос је била ту - испричала је Радичевић.
Додаје да је Ана дошла као анђео са мисијом, да нам обогати живот и морала је да оде.
-Све вам сада говори да је она била анђео… Бићемо заједно и ја дубоко верујем у то - рекла је Анина мајка.
Каже да супруг и она нису гледали материјал од тужилаштва.
-Али знам да је било породица које су имале потребу да то виде. Ми нисмо… Шта бих добила? С једне стране вас мучи то што немате снаге да погледате како је ваше дете отишло, а са друге стране сте добили додатну патњу из које можда никада не би могли да се извучете. Морате даље. Морате да нађете снагу због свог детета, због породице и пријатеља, морате да пронађете снагу да идете даље - истакла је Нинела Радичевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
