ОЕБС на КиМ: Највише инцидената на вјерским објектима СПЦ
ПРИШТИНА - На Косову и Метохији је од 2014. до 2020. године забиљежено 247 инцидената на културном насљеђу и вјерским локалитетима, а највише инцидената у којима мотив није новац почињено је у црквама и на гробљима која припадају СПЦ, наведено је у извјештају Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији "Заштита културног наслеђа на Косову".
У извјештају који је представљен у Приштини прецизирано је да се од тих 247 инцидената, 112 односи на крађе новца или имовине. Од тога су 63 крађе извршене у џамијама, а 42 у објектима Српске православне цркве (СПЦ).
Међутим, када је ријеч о инцидентима у којима су мете културно насљеђе и вјерски локалитети, а у којима мотив није новац, 57 одсто инцидената почињено је у црквама и на гробљима који припадају СПЦ. Од 18 крађа умјетничких предмета, 10 је почињено на имовини СПЦ, наведено је у извјештају.
Од 86 инцидената вандализма на верским објектима више од половине, 48 случајева, било је усмерено против верских објеката СПЦ, а 25 против објеката Исламске заједнице.
Пријављено је 25 случајева ремећења, од којих је њих 15 (60 одсто) било усмјерено против СПЦ и укључивали су, између осталог, графите са узнемирујућим порукама на зидовима и вратима објеката повезаних са СПЦ и постављање албанске заставе на ограду гробља СПЦ.
Почињено је шест дјела скрнављења, при чему је у једном случају вандализована једна српска црква, а у пет случајева оштећена су гробља и надгробни споменици. ОЕБС у извештају наводи да је косовска полиција пренијела тужлаштву информације о свим инцидентима против културног и верског наслеђа, али да је само ограничен број даље обрађен и прослеђен правосуђу.
Тврди се да у већини случајева или није могло да се утврди ко је починилац или је штета била мала.
ОЕБС оцјењује да дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и вјерских заједница. Наводи се да су представници општина осудили 18 од 247 забележених инцидената.
У извјештају се указује да је уочена и недозвољена градња на локалитетима насљеђа, између осталог и на локалитетима специјалних заштићених зона. Као примјер се наводе кафићи који раде унутар специјалне заштићене зоне манастира Пећка патријаршија, као и изградња куће и кафића унутар средњовековног града Ново Брдо.
Посебно се истиче случај изградње пута од Дечана до Плава, за који СПЦ истиче да угрожава манастир Високи Дечани. ОЕБС наводи да је Савјет за спровођење и надгледање од 2014. године одржао само 20 састанака и наводи да је томе допринио захтјев Приштине за учлањење у УНЕСЦО у новембру 2015. године, који је наишао на снажно противљење СПЦ, као и то што је Приштина одбила захтјев СПЦ за издавање дозволе за обнову цркве Свети Никола, која се налази унутар специјалне заштићене зоне манастира Свети Архангели код Призрена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
