Oдржавање Самита израз солидарности са западним Балканом

Мајсторовић за Тањуг скреће пажњу да је самит одржан у тренутку када се Европа и читав свијет суочавају са пандемијом вируса корона, хрватско предсједавање успело да одржи тему проширења ЕУ на програму свог предсједавања.

„То није било једноставно и лако, јако је тешко привући пажњу грађанима широм Европе на тему проширења и у тим околностима јучерашњи самит, односно његово одржавање је позитивна ствар сама по себи“, казао је Мајсторовић.

Према његовим ријечима, јуче смо могли да чујемо на који начин ће ЕУ у будућности моћи да подржава социо-економски опоравак држава Западног Балкана усљед посљедица Ковид пандемије.

Истиче да је то јако важно имајући у виду да све државе Западног Балкана, укључујући Србију, умногоме зависе од европског тржишта и самим тим на тај начин су некако и интегрисане у то шире тржиште.

Наводи да је несумњиво да ће и Србија и остатак региона трпити због застоја у привредном развоју унутар саме ЕУ, као и да ће то имати директне посљедице на ЗБ.

С обзиром да је најављено и да ће бити више грантова, односно бесповратних средстава намијењених земљама региона у односу на зајмове, Мајсторовић каже да сама чињеница да се ради о бесповратним средствима показује да је ЕУ озбиљно схватила економске и социјалне посљедице пандемије на Западном Балкану.

„На тај начин покушава да обезбеди јефтин капитал за старт уп нових предузећа или за подстицај оним предузећима, фирмама које су претрпеле трошкове за време пандемије тако да је то несумњиво један позитиван и добар сигнал када се ради о тој врсти финансијске помоћи“, навео је.

Мајсторовић подсјећа да  и помоћ која се пласира у виду зајмова, а долази од ЕИБ-а и сличних тела, долази по најповољнијим могућим условима и на тај начин се обезбјеђује доток свјежег капитала како би се рестартовала привреда региона.

Сматра да је једна од порука јучерашњег самита била усмјерена на потребу јачања заједничке борбе ЕУ и региона против утицаја трећих држава на Балкану и против промовисања њихове меке моћи.

„Послата је порука да ЕУ и ЗБ морају заједно да се супротставе изазовима које таква експанзија меке моћи доноси, превасходно у области сајбер безбедности, али и у борби против лажних вести“, каже.

У том смислу, Мајсторовић истиче да нико не брани било којој држави кандидату да сарађује са Кином, Русијом, Турском или било којом земљом у свијету. Мајсторивић међутим сматра да је, како каже, евидентно, посебно у случају Србије било одређене диспропорције „у емотивним наступима“ када је у питању помоћ која је стигла из Кине.

„То на дуже стазе може имати озбиљне последице на расположење јавног мњења у државама чланицама ЕУ. На састанцима какав је јуче одржан нико неће утицати на то са ким државе кандидати имају право да одржавају односе на овај или онај начин, али када на диспропорционалан начин исказујете емоције према Кини и Русији, јавно мњење у ЕУ са правом се пита у ком правцу таква држава хоће да иде“, наводи Мајсторовић.

Како додаје, то може отежати опредјељење тих друштава да подрже у једном тренутку на референдуму приступање Србије ЕУ јер те ствари остају забележене на дуже.

Мајсторовић наводи и да смо јуче могли да чујемо очекивања које Унија има од Западног Балкана, а то се превасходно односи на вриједности на којима се заснива ЕУ, као што су демократија, владавина права, поштовање индивидуалних права, медијска слобода...

„То ће и даље бити у фокусу пажње ЕУ, а чули смо и да ће помоћ умногоме зависити од начина на који се земље државе кандидати односе према поштовању обавеза које су преузели у процесу приступања“, сматра.

Додаје да уколико државе чланице процјене да нека од држава кандидата не поштује те вредности и стандарде на адекватан начин, у складу са новом методологијом, у будућности ЕУ им може и ускратити помоћ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.