Од почетка године у Србију ушло 50.000 избјеглица и миграната
БЕОГРАД - Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила указује на појачан прилив избјеглица и миграната у Србију, у коју је у првих шест мјесеци ушло 50.000 људи, углавном са Блиског истока, од којих је већина отишла.
Он у интервјуу Срни напомиње да сада знатан број избјеглица иде у правцу БиХ, на путу ка Западној Европи.
Наводећи да се у Србији у сваком тренутку налази између 8.000 и 10.000 избјеглица, односно миграната, Ђуровић објашњава да у Србију дневно уђе више од 450 људи из правца Сјеверне Македоније и са Косова и Метохије.
Он каже да највише долазе људи из Авганистана - више од 40 одсто, Сирије до 20 одсто, затим слиједе особе из Пакистана, Бангладеша, Ирака, али има и група које су специфичне и које долазе авионима.
То су људи са Кубе и из Бурундија /држава у Централној Африци/, али има и око 10.000 избјеглица из Украјине.
Што се тиче структуре, око 90 одсто избјеглица и миграната су мушкарци, а око 10 одсто жене, док малољетници чине око 18 одсто. Тенденција већине је да се домогну Западне Европе, а не да остану у Србији, у којој се за трајан останак одлучио врло мали број, њих 200 или 300.
Пропустљивије границе према Хрватској и БиХ
Откако је Словенија “спустила” границе и ограде према Хрватској, Ђуровић наводи да хрватска полиција више није тако строга као раније, те да је граница пропустљивија према Хрватској, али не само српско-хрватска граница, него могуће и граница Хрватске и БиХ.
“Примећујемо да значајан број избеглица иде у правцу БиХ из Србије, да би покушали да уђу у Хрватску и наставили пут даље. Ове мере Словеније су донекле можда олакшале ситуацију на граници Хрватске са БиХ и Србијом”, истиче Ђуровић.
Он напомиње да у Војводини, у појасу дуж мађарске границе, више од 3.000 избјеглица борави сваког дана, те да свакодневно покушавају да пређу границу, у чему им помажу кријумчари, који зарађују огроман новац.
Миграције ће обиљежити вијек
Ђуровић наводи за Срну да се могу очекивати интензивиране миграције различитог типа не само због ратног насиља, већ и због климатских промјена.
“Миграције ће да обележе овај век. А ми смо ту у центру путева који воде ка том развијеном Западу. Наша позиција је посебно тешка, јер нисмо чланица ЕУ, налазимо се на њеним спољним границама. Тако да можемо да очекујемо нове проблеме и нове изазове у решавању овог питања, као и да ће ти људи код нас више остајати”, оцјењује Ђуровић.
Избјеглице и мигранти у Србију улазе највише из правца Сјеверне Македоније и Бугарске, као и из правца Косова и Метохије, односно дупло више него крајем прошле године.
Ђуровић указује и на проблем “пушбека” на граници са Мађарском, односно враћања људи који покушавају да пређу из Србије, у коју се дневно око 600 људи илегално “гурне” назад из правца Мађарске.
“То је жпингпонгж. Људи улазе у нашу земљу, покушавају да иде даље, а други их враћају код нас”, појашњава Ђуровић.
Људи бјеже од рата и прогона, а неки можда и у “печалбу”
Говорећи о разлозима миграција, Ђуровић каже да млади из Авганистана бјеже због талибанског режима, јер им је неприхватљиво да живе живот пун вјерских рестрикција, на који нису навикли.
Он оцјењује да ће и будуће миграције обиљежити млади из Авганистана, којих има 20 милиона у доби до 30 година.
Када је ријеч о Ирачанима, углавном је ријеч о Курдима који бјеже од насиља, док се за људе из Бангладеша и друге може претпоставити да долазе да раде, а из Бурундија бјеже од етничког насиља и политичког прогона.
“Долазе тако што је Србија укинула визе Бурундију због, вероватно, одбијања да призна Косово. То су врло интересантни подаци. За људе из Индије и Бангладеша је упитно зашто долазе. Да ли због жпечалбеж? Мање су последице прогона”, наводи Ђуровић.
Од оних који долазе са Кубе и из Бурундија, један број остаје у Србији, али тенденција већине који се домогну Србије јесте да покушају да оду у Западну Европу.
“Очекујемо да и даље долазе људи из Авганистана и, пре свега, са Блиског истока”, каже Ђуровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
