Обиљежено 30 година постојања Музеја жртава геноцида

Свечаности, која је одржана на Дан сјећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава у Другом свјетском рату, присуствовали су предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар за рад Дарија Кисић, Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, предсједници Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић и Матице српске Драган Станић, градоначелник Београда Зоран Радојичић и друге званице.

Кисићева је, обраћајући се на скупу, подсјетила да је прошла 81 година од почетка великог страдања Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској /НДХ/, односно 77 година од пробоја заточеника из Јасеновца. Она је рекла да је Музеју жртава геноцида повјерена изузетно важна улога - да чува сјећање на геноцид над ова три народа у НДХ.

"Неговање сећања на невине жртве представља нашу обавезу и свих будућих генерација, да се не заборави и више не понови никада и никоме. Музеј је институција од прворазредног значаја за Србију и читав српски народ. Уверена сам да ће и даље достојанствено чувати сећање и остати доследни у борби за истину", рекла је Кисићева.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић истакао је да је овај музеј у претходних 30 година израстао у међународно референтну и утицајну установу, јединствену у југоисточној Европи. Ристић је додао да је Музеј својом научно-истраживачком дјелатношћу дао значајан допринос у осветљавању геноцида извршеног над Србима на подручју Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, бавећи се са пијететом и Холокаустом над Јеврејима и Самударипеном над Ромима.

"Због нас и оних који тек треба да буду рођени морамо да знамо и памтимо, лишени стереотипа и предрасуда и свега што може да оптерети историјско знање", истакао је Ристић.

Он је рекао да је српски народ стекао историјско искуство геноцида током Другог свјетског рата, чије застрашујуће посљедице осјећа и данас и представља један од најзначајнијих сегмената српског идентитета уз Косовску битку.

Ристић је навео да је простор бивше Југославије премрежен бројним стратиштима и да не постоји ниједна породица у српском, јеврејском и ромском народу која није доживјела трагедију Другог свјетског рата. Он је рекао да ову трагедију треба памтити без мржње и жеље за осветом, са "нама типичном племенитошћу и достојанственошћу", пренијели су београдски медији.

"Сведочећи о сопственим жртвама сведочимо и о свим другим жртвама Другог светског рата. Наше сведочење биће најубојитије оружје за све који минимизирају и девалвирају геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима", истакао је Ристић.

Предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида и епископ пакрачко-славонски Јован је подсјетио на страдање српског народа на Козари 1942. године, рецитујући потресне стихове поеме Скендера Куленовића "Стојанка мајка Кнежопољка".

Он је рекао да је и њемачки ратни дописник записао као "невиђено у историјама ратовања - да су жене и дјеца голим рукама хватали ужарене цијеви њемачких митраљеза и пробијали обруч", те додао да Срби као народ имају право да причају о побједи уздигнутог чела.

Владика Јован је навео да је спомен-подручје Јасеновац установљено тек 1966. године, те да је у тадашњој Југославији владао табу приступ да су у Јасеновцу апстрактни фашисти убијали апстрактне антифашисте, којима се није знало име.

"Тек осамдесетих година долази до стихијске провале ране на којој је био фластер, али никад није залечена", рекао је епископ Јован.

Он је указао да још до прошле године на Београдском универзитету није одбрањен ниједан докторат о Јасеновцу, док курс о Другом свјетском рату није обавезујући, као и да је данас Музеј национална, матична и централна институција која има прецизне задатке да уобличи национални наратив о страдању у 20. вијеку

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.