Обиљежена слава и 950 година манастира Прохор Пчињски

Министар културе и информисања Србије Маја Гојковић указала је у обраћању на важност очувања и његовања националног културног богатства, као и континуиране подршке у заштити културног и духовног насљеђа, које је током историје имало кључну улогу у опстанку српске традиције и идентитета, с циљем да се богата баштина пренесе будућим генерацијама.

"Историја наше цркве уједно је сведочанство о бићу и борби за одржање српског народа, очувању његове вере, језика, културе и државе. Зато је и данас, када се суочавамо са савременим изазовима, заједнички рад државе и цркве од огромног значаја", нагласила је Гојковићева, која је свечаности присуствовала као изасланик предсједника Србије Александра Вучића.

Према њеним ријечима, Црква и држава, свака са својом мисијом и дужношћу, имају обавезу очувања и његовања светосавских вриједности, као чврстог темеља националног и духовног јединства и ради напретка у свим областима живота. Гојковићева је на свечаној церемонији примила Грамату Епархије врањске, након чега је захвалила овој епархији и Његовом преосвештенству епископу врањском Пахомију за вриједно признање, напомињући да су се на овом мјесту током девет и по вијекова окупљали преци и славили Светог Прохора Пчињског. Она је истакла важност постојања овог манастира, као свједока трајања српског народа, државе и Цркве на тим просторима.

"На читавом свету нема много споменика културе као што је овај манастир, који могу истовремено да се похвале скоро миленијумским постојањем, континуираним духовним животом и великим значајем који имају за целокупно културно наслеђе једног народа", нагласила је Гојковићева. Она је подсјетила да су манастири били средишта културног и просвјетног живота, мјеста окупљања, чувари јединства и саборности све до данашњих дана, те да српске средњовјековне манастире одликује разноврсност градитељских и архитектонских стилова.

Гојковићева је напоменула да је Српска православна црква дала значајан допринос свјетској хришћанској духовној и културној баштини неизмјерном љепотом манастира и цркава, као и богатством икона и фресака. "Овај средњовековни бисер, на шумовитим обронцима Козјака, својом историјом сведочи и о бурним временима кроз која је пролазио заједно са својим народом. Разаран, пустошен, уништаван, а потом обнављан захваљујући жељи и залагању верника, нашег народа, Цркве и државе, увек је био и остао снажан духовни и културни центар", рекла је она.

Према предању, светињу је у 11. вијеку подигао византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском мироточивом, који му је прорекао да ће постати цар. Манастир дјелује као културно-просвјетни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи и иконописање. Манастир Прохор Пчињски као цјелина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.