Обиљежен дан и 180 година постојања САНУ

Срна
Foto: танјуг

БЕОГРАД- У Српској академији наука и умjетности (САНУ) у Београду данас је уприличена свечаност поводом 180 година постојања и Дана Академије, у оквиру које су медаље САНУ за 2021. годину додијењене академицима Василију Крестићу и Ивану Гутману, те уручена повеља и знак Академије новоименованим члановима.

Предсједник САНУ Владимир Костић поручио је у обраћању званицама да САНУ у овом времену нема простора за повлачење од сопственог мишљења о различитим темама, те да свјетлост у институцији види кроз пријем изузетних чланова из области науке и умјетности.

Он је истакао да би пријем нових чланова на најбољи начин био обиљежен када би се наглас прочитала више од 1.400 имена у дугој колони српских академика, који су, како је рекао, за отаџбину погинули у раду и стварању.

"И ништа више. Јер, када се чују та имена наступа извесно снебивање, осећај да смо на неки начин случајно, грешком у том строју и ми залутали. И понављам, ко се од нас није сумњичаво запитао: Откуд ја овде? По чему ја то овде припадам, можда није ни заслужио да буде биран", рекао је он.

Костић је навео да је дошло до извјесног осиромашења комуникације ове институције са академском заједницом, државом и Српском православном црквом /СПЦ/, те да ће Академија радити на њиховом превазилажењу као да је цјелокупне кривица за то само њена, а, како је рекао, није.

Добитник прве медаље САНУ из области друштвених и хуманистичких наука академик Василије Крестић изјавио је да је ово признање примио са пуно задовољства и радости и без старачке сујете.

Он је нагласио да му, када је као млад човјек ушао у историографију циљ нису биле награде, али да оне значе јер показују да је и поред разних идеолошких препрека и оспоравања на које је наилазио препознато оно што је урадио.

"Изашао сам са много рана,али као победник", поручио је Крестић и додао да је током свог рада био оптуживан да својим утицајем ремети братство и јединство, да је хрватомрзац, творац теорије о геноцидности читавог хрватског рата.

"Свесно сам загазио у политички врло осетљиве, опасно и научно изазовне и значајне теме, у теме српско-хрватских односа, историју Срба у Хрватској, историју југословенске идеје, посебно југословенске идеје бискупа Јурија Штросмајера, геноцида почињеног над Србима у НДХ, историје Срба у Угарској и неке друге теме. Зато што су моја тумачења заснована на прворазредним изворима одударала од тумачења званичне историје често сам био јавно проглашаван за српског националисту", указао је Крестић.

Добитник медаље из области природних и технолошких наука Иван Гутман рекао је да је то једна од највећих почасти коју је доживио за свог вијека, а да је посебно значајном чини то што је први добитник признања и што се оно поклопило са личним јубилејом – 50 година бављења науком.

Свечаност поводом Дана САНУ и 180 година постојања због вируса корона одржана је у посебним епидемиолошким условима, уз ограничен број академика и без присуства гостију и медија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана