Нина Кобиљски: Меморијални центар није место „утехе” , већ оздрављења друштва
БЕОГРАД - Меморијално-едукативни центар у знак сјећања на настрадале у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду и у околини Младеновца би требало да је институција од националног значаја и одлуку о његовом постојању и садржају треба да донесе Влада Србије након стручне анализе мултидисциплинарног тима.
Ово је на Фејсбуку навела Нина Кобиљски, мајка убијене дјевојчице Еме, пренио је портал Јавни сервис.нет.
Она наводи да, „уколико Влада Србије и мултидисциплинарни тим, након анализе злочина и проблема који су до зла довели, закључе да је све у реду и да друштву освешћење и бољитак не треба, и одлуче на националном нивоу да Меморијално – едукативни центар не треба да постоји, то ће представљати став друштва и они ће поштовати ту одлуку“.
Нина Кобиљски наводи да чим се анализира колико квадрата треба мртвој, а колико живој деци, делује да не разумемо ни шта је Меморијални центар, нити чему треба да служи.
-Меморијално-едукативни центар би требало да буде потреба друштва које вапи за оздрављењем кроз радионице, едукације и предавања деци, младима и породицама. То свакако није „уклета соба” или „кутак”. Наша убијена деца су добила простор величине 1x2м оивичен мермером, и они овоземаљских жеља више немају -наводи Нина Кобиљски.
Додаје да Меморијални центар није место „утехе” које се подиже како би чланови породица имали „уточиште” за плакање, јер „члановима породица није потребно здање како би се своје деце сећали“.
-Највише бисмо на свету волели да наша деца нису добила историјску улогу прекретнице ка оздрављењу или можда наставку посрнућа нашег друштва - поручује Нина Кобиљски.
Како пише, до сада су се сусретали са злоупотребама најqепших хришћанских постулата јер су погубне одлуке доношене под окриљем како „Живот мора да победи смрт” и како „Добро мора да победи зло”.
- Како би „Живот победио смрт“, потребно је да победи заједништво, као што је некада побеђивало у збеговима, шаторима и свим недаћама кроз историју нашег друштва, што се овде, поражавајуће констатујемо, није десило. Како би „Добро победило зло“, морали бисмо нешто из овакве трагедије научити, променити и схватити да Меморијално-едукативни центар треба да представља помен ради поуке и поруке друштву да је зло које се догодило неприхватљиво и да никада не сме да се понови. Нажалост, ни то се није десило - написала је мајка убијене Еме Кобиљски.
Она наводи да је одлука да се школска настава настави на истом мjесту, на седмодневни помен жртвама, довела је до поделе дjеце и родитеља и чињенице да су они којима је помоћ и подршка била најпотребнија једноставно изопштени из колектива, те су престали да буду елемент скупа.
- Солидарност са браћом и сестрама погинулих, те са онима које је страх надвладао, једноставно није постојала. Важно је било што пре „наставити даље” и, не дај Боже, анализирати како смо до овог зла стигли и да ли смо могли да га спречимо - поручује Нина Кобиљски.
Додаје да је након скоро пет мjесеци од убиства дjеце бука још несноснија, као и поларизација и подjеле на сваком могућем нивоу, као директна последица избjегавања одговорности и нечињења.
-Полемисање на ову тему на локалном нивоу требало би да се прекине и школа би, са наставним кадром, требало транспарентно да буде информисана о свим активностима које се предузимају по питању даље организације школе и меморијалног центра. Наравно да школа, у којој ће деца и наставници радити у достојанственим условима, треба да постоји, а да грађевинска решења, уколико се на њима ради, могу то да обезбеде - поручила је Нина Кобиљски.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
