НАТО: У Бриселу још нису уручене тужбе за накнаду штете
БЕОГРАД - Ниједна од четири тужбе за накнаду штете због посљедица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијомом Савезне Републике /СР/ Југославије још није уручена Алијанси у у Бриселу, рекао је адвокат Срђан Алексић у Београду.
Учествујући на округом столу "Последице НАТО агресије на СРЈ 1999. године", он је напоменуо да је прва од тих тужби поднесена 19. јануара прошле године. "Законски основ је шест месеци због дипломатског пута достављања. Очекујемо да приме тужбу, а да ли ће да одговоре или не, или упусте у поступак, то нас не интересује јер тада можемо да предузимамо процесне радње и да водимо поступак", рекао је Алексић.
Ријеч је, како је навео, о појединачним тужбама војних лица, официра и полицајаца, као и резервиста обољелих од канцера, поднесеним у Београду у сарадњи са италијанским адвокатом Анђелом Фјореом Тартаљом, који је успјешно заступао италијанске војнике обољеле од рака због НАТО бомбардовања. Алексић је истакао да су за прве тужбе одабрани случајеви који су били у истој ситуацији као италијански војници, имајући у виду да постоји већ више од 300 правоснажних пресуда италијанског суда у њихову корист, али да је намјера да се покрене поступак и за цивиле обољеле од канцера.
Алексић је навео да је током НАТО агресије на СР Југославију бачено 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом – око 13 тона на Косову и Метохију и око двије и по тоне на југу централне Србије, при чему неки српски стручњаци сматрају да је бачено укупно око 30 тона. Примаријус Алек Рачић из Клиничког центра Србије истакао је да осиромашени уранијум није најштетнија материја, која је НАТО бомбардовањем Републике Српске 1995. и Србије 1999. године оштетила здравље људи и животну средину, те указао да је бомбардовање електроенергетских постројења ослободило разорне отровне материје.
Он сматра да су оба бомбардовања била експериментални рат са циљем да се види како се то одражава на здравље становништва и навео податак да се, током хируршке праксе у годинама након НАТО бомбардовања, сусрео са бројним случајевима канцера, који нису имали уобичајени облик и ток болести. Рачић је упозорио да је услијед НАТО агресије број новообољелих вишеструко порастао и да је 1994. године у Србији било 5.858 нових случајева канцера годишње, док је већ 2011. године забиљежено чак 33.000 новообољелих годишње
. Генерал-мајор у пензији Божидар Форца истакао је, говорећи о преседанима и изузецима у савременим међународним односима у свјетлу украјинске кризе, да након Хладног рата САД и њихова полуга моћи НАТО, унилатерално или уз мандат Савјета безбједности УН предузимају војне нападе на самосталне и независне државе. Форца је истакао да они нелегално остваривање властитих интереса маскирају борбом за свјетски мир и безбједност, при чему се сваки од тих сукоба именује као преседан или изузетак, док се када то учини друга војна сила, као Русија, такав поступак именује као флагрантно кршење међународног права.
Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач истакао је да је округли сто о посљедицама НАТО агресије на СР Југославију, у организацији тог форума, покушај да се уочи веза између посљедица те НАТО агресије, стратегије НАТО пакта у даљем походу ка Истоку, све до постојеће украјинске кризе.
"Мислимо да је то резултат исте идеологије, матрице, коју предводе САД и Велика Британија. Украјинска криза је пројектована и припремљена у њиховој кухињи у функцији сукоба словенских народа, исцрпљивања ресурса Русије, њеног компромитовања у међународној јавности, доласка на њене границе и стварања преуслова за комадање Русије", рекао је Ковач. Он је оцијенио да Русија није имала избора, изузев да уради то што је урадила и да елиминише све безбједносне опасности које су се надвиле на њен народ и државу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
