На прелу Врличке Крајине у Београду окупило се око 500 Далматинаца
БЕОГРАД- Пето прело Врличке Крајине окупило је у Сурчину код Београда око 500 Срба из тог дијела Далмације који су протјерани са својих вјековних огњишта током протеклог рата.
На прелу су наступили бројни извођачи, међу којима су Културно-умјетничко друштво /КУД/ "Крајина" из Београда, али и ојкачка изворна група "Отишић", те изворна пјевачка група "Плитвице".
Један од организатора прела Драган Петковућ истакао је важност окупљања земљака који су расути по свијету, ради његовања традиције, обичаја, очувања идентитета и вјере, али и обнове храмова и огњишта у врличком крају.
Парох врлички Лазар Пријић у свом обраћању позвао је Далматинце да не заборављају свој завичај и захвалио што несебично помажу обнову духовности, светиња и што се увијек враћају родној груди, иако живе далеко од ње.
"У врличкој парохији у току је велика обнова храмова Светог архангела Михаила у Отишићу и Светог Николе у Врлици, и то искључиво прилозима наших Врличана", рекао је парох врлички.
Он је изразио захвалност браћи из Дрвара, Ливна и Купреса који су показали да их Динара не раздваја, него спаја.
На врличком прелу, које је одржано протеклог викенда, били су и православни свештеници из Ливна и Купреса, а током скупа мијешале су се сузе и осмијеси са причама и пјесмом о завичају, како кажу Врличани, о најљепшој Далмацији.
Врлика се налази на 470 метара надморске висине на самом рубу Врличког поља уз пут Загреб-Сплит, на 66 километара од Сплита.
Удаљен је од Дрниша 25, од Книна 30 и од Сиња 36 километара. У самом граду извире једна од притока ријеке Цетине - Чесма.
Врличка Крајина се састоји од градића Врлике која је сједиште истоимене парохије и села Отишић, Цетина, Цивљане, Подосоје, Маовице, Гарјак, Кољане, Лактац и Дабар, гдје се налази и манастир Драговић као духовни центар овог краја.
Предсједник Вијећа српске националне мањине у Врлици Жељко Рађен рекао је Срни да овдје данас живи свега 120 Срба.
У Врлици се налази и православни храм посвећен Преносу моштију Светог Николаја, саграђен давне 1618. године, док овдје обичај чувања Христовог гроба постоји шест вијекова и у Врлику је највјероватније донесен из Јерусалима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
