На данашњи дан прије 25 година окончана НАТО агресија на СР Југославију
БЕОГРАД - На данашњи дан прије 25 година окончана је НАТО агресија на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију, а претходно је истог дана, 10. јуна 1999. године усвојена Резолуција 1244 Савјета безбједности УН.
Посљедњи пројектили током агресије НАТО испаљени на Србију, односно СРЈ, пали су 10. јуна 1999. у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30. сати.
На касарну у Урошевцу посљедњи пројектил пао је у 19.35.
Био је то 79. дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999, без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација.
Савјет безбједности УН усвојио је 10. јуна 1999. Резолуцију 1244, а дан раније, 9. јуна у Куманову је, послије петодневних тешких преговора, потписан Војно-технички споразум којим је предвиђено повлачење Војске Југославије са КиМ и улазак међународних трупа у покрајину.
Током преговора, представници Савезне Републике Југославије посебно су инсистирали на томе да повлачење снага Војске Југославије и полиције мора бити временски усклађено са предстојећим доласком међународних безбедносних снага на простор Косова и Метохије, с превасходним циљем да се колико је могуће избјегне безбједносно празан простор. Постојала је намјера да се тим путем обезбиједи елементрана стабилност, односно сигурност свих грађана на простору Косова и Метохије, што се углавном показало као празна нада.
Такође, представници Савезне Републике Југославије, посебно су инсистирали да међународно безбједносно присуство на Косову и Метохији мора бити искључиво под окриљем Организације Уједињених Нација.
Војно-технички споразум потписали су британски генерал Мајкл Џексон, који је потом био командант КФОР-а до октобра 1999. године, у име НАТО-а и генерали Војске Југославије и полиције Србије Светозар Марјановић и Обрад Стевановић, као представници Савезне Републике Југославије.
Војно-техничким споразумом одређен је рок од 11 дана за повлачење снага Војске Југославије и Полиције Србије са простора Косова и Метохије.
Умјесто њих у јужну српску покрајину ушле су јединице КФОР, већином из земаља чланица НАТО. Војно-технички споразум темељен је на политичком документу од 10 тачака који је усвојен током преговора предсједника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића са представницима међународне заједнице Мартијем Ахтисаријем и Виктором Черномирдином, у Београду. Договору је претходила серија тешких преговора предсједника Милошевића са Виктором Черномирдином, совјетским и руским дипломатом, личним изаслаником ондашњег предсједника Руске Федерације Бориса Јељцина. Јавност је доста касније обавијештена да је управо Черномирдин пријетио тада посебно разорним наставком ратних дејстава, уколико званични Београд не попусти. Приједлог мировног плана у Београд је донио Марти Ахтисари, предсједник Финске, у својству заступника Европске Уније и генералног секретара Организације Уједињених Нација.
Скупштина Србије усвојила је 3. јуна 1999. године мировни план, који је потом одобрила и Влада тадашње Савезне Републике Југославије. Војно-технички споразум потписан код Куманова у основи је подразумијевао прекид непријатељстава између НАТО формација и снага СРЈ, односно Војске Југославије и Полиције Србије, као и повлачење снага Савезне Републике Југославије са простора Косова и Метохије у року од 11 дана.
Споразумом је одређено успостављање такозване Зоне безбједности уз административну границу са Косовом и Метохијом, унутар централне Србије и Црне Горе, одређена је ваздушна дубина Зоне безбједности 25 километара и предвиђена копнена дубина Зоне безбједности пет километара.
КФОР се обавезао на разоружање терористичке тзв. ОВК, а међународне снаге су “овлашћене да предузимају све неопходне мјере с циљем успостављања и одржавања безбједног окружења за све грађане”.
Повлачење снага Србије односно СРЈ, започело је 12. јуна 1999. године. Војску СРЈ и Полицију Србије замијенили су на Косову и Метохији припадници међународних снага под окриљем УН, КФОР. У прво вријеме са њима се налазио и невелики руски контингент, који је до тада био стациониран на простору БиХ, у склопу СФОР. На Косово и Метохију упућено је тада укупно 37.200 војника КФОР из 36 земаља.
Њихова обавеза била је обезбјеђење мира, стабилности и безбједности за све грађане КиМ.
Обавеза је такође била и повратак избјеглих. У стварности, по повлачењу снага Србије и СРЈ са Косова и Метохије, Срби на КиМ постали су мета честих напада и злочина.
Резолуцијом Савјета безбједности 1244. предвиђен је такође, када се стекну услови, повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што никада није реализовано. Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбједности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбједности укинута је 2015. године.
Почев од децембра 2008. године, на Косову и Метохији налазе се такође припадници ЕУЛЕКС, цивилне мисије ЕУ, састављене од полицајаца и судија. Њихов мандат био је спровођење активности везаних за владавину права на КиМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
