Музеј жртава геноцида: Онлајн база података идентификованих жртава Другог свјетског рата
БЕОГРАД- База података, онлајн претраживач, до сада идентификованих жртава Другог свјетског рата, први пут послије његовог окончања, биће доступна цјелокупној јавности у првој половини 2023. године, рекао је директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Он је навео да се у бази података за сада налазе подаци за око 670.000 идентификованих особа, што је за око 370.000 мање од броја ратних жртава, процијењених у вријеме некадашње Југославије.
Ристић је објасно да је ријеч о континуираном процесу ревизије списка жртава Другог свјетског рата, који је настао 1964. године на основу пописа страдалих од 1941. до 1945. године по одлуци тадашње југословенске савезне владе.
"Попис, који је у знатној мери непотпун, представља основу за његову даљу ревизију и рад на идентификацији што већег броја страдалих", рекао је Ристић за данашње "Вечерње новости".
Попис жртава Другог свјетског рата у бившој Југославији спроведен је зато што је тадашњој СФРЈ био потребан доказни материјал у преговорима са Њемачком око обештећења ратним жртвама.
Први званични подаци објављени су 1966. године, а пописане су 1.107.172 жртве рата - 597.323 смртно страдала и 509.849 преживјелих, а ти бројеви су, како је оцијењено, били непотпуни, јер је њима обухваћено између 56 и 59 одсто од процијењеног броја страдалих.
Закључено је да попис нема потребан ниво квалитета, па је 1985. године стављена забрана на коришћење података, која је седам година касније укинута, а тадашњем савезном заводу за статистику наређено је да уреди и обради добијене податке.
Истовремено, Државни архив Србије у име Музеја жртава геноцида почео је са прикупља податке за допуну пописа ратних жртава.
Ревизијом, која је са прекидима трајала од 1995. до 2008. године, број идентификованих жртава увећан је за десет одсто и уписано је 70.000 имена више у односу на првобитни попис.
Како је објаснио Ристић, Музеј жртава геноцида од законодавца је добио задатак да комплетира попис, којим треба да буду обухваћени сви који су 6. априла 1941. године били држављани Краљевине Југославије без обзира на вјеру и нацију.
"Рад на томе изискује ангажовање већег броја стручњака како би тај важан задатак био окончан на што бољи начин", рекао је Ристић.
Он је позвао грађане да им се обрате и доставе податке како би допринијели интензивирању идентификације свих страдалих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
