Момчилу Перишићу повећана казна на четири године затвора за шпијунажу

Истом одлуком Миодрагу Секулићу и Владану Влајковићу потврђене су казне од по годину и по дана затвора због одавања војне тајне.

Пресудом Апелационог суда преиначена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду којом је Перишић био осуђен на три године затвора због кривичног дјела шпијанажа.

Апелациони суд је у образложењу навео да је казну Перишићу повећао имајући у виду више високих функција које је Перишић обављао у највишим органима власти и да је као њихов носилац "у јачем степену био дужан да чува темељне вриједности на којима почива правни систем и безбједност државе".

Осуђен је јер је 14. марта 2002. године у ресторану "Шарић" на Ибарској магистрали предао тајне војне податке службенику амбасаде САД Џону Нејбору, који су код њега касније пронађени.

У питању је записник са колегијума начелника Генералштаба Војске Југославије одржан 11. октобра 2001. године, који је означен степеном тајности "Војна тајна-строго поверљиво" и садржи тајне војне податке, а који је, приликом интервенције органа безбједности Војске Југославије и војне полиције пронађен код поменутог америчког држављанина.

Од њега су документа одузета и то: недјељни план рада НГШ ВЈ за период од 26. фебруара до 4. марта, преглед који се односи на списак пуковника - кбб ВЈ за унапрјеђење у чин генерала - адмирала период крај 2001. године, стање и функционисање система обезбјеђења државне границе СР Југославије (са тежиштем на део државне границе између Републике Црне Горе и Републике Албаније) од 11. октобра 2001. године.

Затим "Информација о регулисању стања у служби професионалних војних лица чина генерала - адмирала од 24. јануара 2001. године која је упућена предсједнику СРЈ", документ "Актуелна безбједносна ситуација у окружењу и СРЈ са тенденцијом њеног развоја", "Списак генералног кадра ВЈ ван наредбе предсједника СРЈ" и "Списак објеката и комплекса ВЈ који се могу ставити у функцију шире друштвене намјере".

Дан након тога, приликом претреса радног кабинета Перишића у Влади Србије пронађене су и дискете на којима су се налазили тајни војни документи - записници са колегијума НГШ ВЈ одржаних током 1999, 2000. и 2001. године.

Ова документа, према пресуди, Перишић прибавио у намјери да их преда страној држави, и то тако што је искористио познанство са Влајковићем и Секулићем, који су, током 2001. године до почетка 2002. године, учинили доступне нарочито повјерљиве податке који представљају војну тајну.

Секулић је вршћи дужност самосталног референта за информатичку подршку у кабинету начелника Генералштаба поступајући супротно својим дужностима чувања и заштите јавних података, са рачунара преснимавао на дискете нарочито повјерљиве податке садржане у записницима са колегијума НГШ ВЈ који су степеновани као "Војна тајна - строго повјерљиво", те приступ записницима са ових колегијума заштитио шифрама, а затим их достављао Влајковићу који их је, знајући да се ради о дискетама које садрже војне тајне, предавао Перишићу.

Иначе комплетно првостепено суђење одвијало се без присуства јавности ради заштите војних и државних тајни, али је првостепена пресуда била јавно објављена.

Поступак за ови "шпијунску аферу" покренуло је некадашње војно правосуђе у марту 2002. године, али се Перишић тада позвао на посланички имунитет.

Поново је активиран 2004, али је већ наредне године прекинут због Перишићевог одласка у Хашки трибунал, гдје му је суђено за ратне злочине, што је окончано 2013. године ослобађајућом пресудом.

Поступак за шпијунажу је поново активиран 2014. године.

Перишић је био ухапшен 14. марта 2002. у ресторану на периферији Београда, под сумњом за "одавање поверљивих информација америчком обавештајцу Џону Нејбору", који се тада позвао на дипломатски имунитет.

Поступак је првобитно вођен пред војним правосуђем, које је у међувремену укинуто, и сада је пред кривичним одјељењем Вишег суда у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.