МКГ: Због сталног притиска Приштине Срби одлазе са КиМ, тензије веће од доласка Куртија

Међународна кризна група указује да одласци убрзавају већ постојећи тренд и процјењује да је до једне трећине Срба отишло у посљедњих осам година.

Како се наводи, у 2015. години број Срба на КиМ био је процењен на 145.000, а до 2023. године пао је на мање од 100.000. 

Додаје се да, иако су тачни бројеви непознати због бојкота Срба на посљедњем попису 2011. године, српске власти кажу да је још 13 одсто Срба напустило КиМ током прошле године. 

У извјештају се истиче да Куртијева влада од ступања на дужност подиже тензије у четири општине на сјеверу КиМ гдје су Срби већина.

Међународна кризна група оцјењује да је одбијање Приштине да додели већу аутономију Србима један од два главна разлога за тензије са Београдом, а да је други одбијање Београда да призна независност тзв. Косова. 

Према извјештају, Београд и Приштина су остварили "облик преклапања суверенитета на сјеверу КиМ" и Београд је обезбјеђивао образовање и здравствену заштиту, а Приштина провођење закона и судство, али је Курти, како се наглашава, на сјевер КиМ послао тешко наоружану полицију, увео ембарго на српску робу, потиснуо српске институције и забранио употребу српске валуте. 

Приштина је 2021. године почела да спроводи своју власт на сјеверу КиМ тако што је распоредила велике, милитаризоване специјалне полицијске снаге, што је довело до бојкота и масовних оставки Срба на функцијама у приштинским институцијама, указује Међународна кризна група. 

Међународна кризна група сматра да ће број Срба на КиМ вероватно опадати и у апсолутном и у релативном смислу, без обзира на то шта се дешава у дијалогу Београда и Приштине, али да ће стопа промјена скоро сигурно зависити од нивоа тензија, од перцепције безбједности и од политике.     

Кризна група наводи да је тврдила да је најбољи пут ка добрим односима Београда и Приштине компромис којим, како је наведено, "Србија прихвата независност Косова у замену да Косово српској мањини да значајну самоуправу", али указује да демографске промјене изазване политичким тензијама ризикују да се становништво Срба на КиМ "смањује до тачке у којој аутономија може постати непрактична".

Додаје се да би Приштина можда поздравила ову демографску промјену, али да је у најбољем интересу Приштине да Срби остану и да имају прилику за самоуправу, 

Међународна кризна група сматра да би ЕУ требало да охрабри Приштину да преусмјери рад полиције у сјеверним општинама на задовољавање потреба заједнице и да специјалне јединице не би требала да користи у свакодневном раду полиције, као и да би на сјевер КиМ требало да пошаље више полицајаца који говоре српски језик. 

Међународна кризна група такође сматра да Приштина треба да ради на томе да се задовоље потребе српске мањине на сјеверу КиМ, посебно у запошљавању, здравственој заштити и школовању и да би, ако то не може да се уради у оквиру дјелимичне аутономије о којој се расправљало за општине са српском већином, ЕУ и државе чланице требало да "притисну стране да развију алтернативне начине за постизање истог циља".

Такође се оцјењује да ЕУ треба да охрабри Приштину да ублажи своје оштре безбједносне мјере на сјеверу, укључујући повлачење специјалне полиције, а на Србију да, како је наведено, "изврши притисак" да у потпуности сарађује у напорима, укључујући оне од стране КФОР-а, да затвори административну линију за, како је наведено, "кријумчарење оружја".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.