Миловановић: Војска са пјесмом ишла у пробој и спасавање више од 7.500 Срба

Миловановић је посебно истакао да је 7.500 људи спасено уз минималне жртве.

“Гарда је имала четири погинула и 15 рањених припадника. Сваки изгубљени живот је вриједан, али у поређењу са страшном судбином која би задесила опкољене, наше жртве су минималне”, навео је Миловановић.

Он сматра да битка за Смолућу, поред свих битака у Одбрамбено-отаџбинском рату, треба посебно да се изучава, као и тактичка употреба јединица пјешадије у деблокади.

“Заслуге, наравно, припадају мајору Бранку Пантелићу као команданту, Љубиши Савићу Маузеру, командирима и водова чета Гарде, као и осталим јединицама које су учествовале у пробоју”, истакао је Миловановић.

Миловановић је додао да никада неће заборавити сусрет са тамошњим Србима.

“Било је веома емотивно. Међу онима који су нас дочекали била је и спремачица из моје средње школе. Они су били на ивици снага. Знам да су остали на једном борбеном комплету и да су јели хљеб који су правили од сточног брашна. Другог нису имали. Ништа нису имали”, рекао је Миловановић.

Он је нагласио да је у тој битки исказана велика храброст и вјештина и да се у борбу са Озрена кренуло са пјесмом и високим борбеним моралом јер су знали каква би била судбина опкољених да су у мјесто ушли они који су их држали у окружењу.

Миловановић је подсјетио да је пробоју претходио неуспјешан напад и да је лично на истуреном командном мјесту гледао и слушао како мајор Бранко Пантелић Пантер критикује официре који су до тада командовали операцијом.

“Онда је одлучено да главну улогу одигра Српска национална гарда САО Семберије и Мајевице, касније преименована у Специјалну бригаду Гарда жПантериж. Направљена је пауза због великог српског празника Велике Госпојине, која се у озренском крају посебно уважава. Са нарочитим емоцијама се сјећам када је мој командир вода Зоран Гордић наредио да у пробоју он иде први и да нико од потчињених не смије да буде испред њега”, рекао је Миловановић.

Он је додао да се ка Смолући кренуло 29. августа сат иза поноћи.

“Наших 11 припадника извиђачко-диверзантске јединице је ручним ракетним бацачима, зољом и бомбама уништило четири бункера на прузи Тузла-Добој и одатле кренуло непријатељу иза леђа правећи ћирилично слово Г и панику у редовима непријатеља. При томе су остале јединице Војске Републике Српске /ВРС/ и МУП-а кренуле у напад да би се сутрадан 30. августа послије подне спојиле са опкољеним јединицама у Смолући”, рекао је Миловановић.

Он је навео да су српске јединице до Смолуће морале проћи кроз пет муслиманских села.

“О снази нашег удара и брзини напредовања говори чињеница да су муслиманске снаге у паници формирале линије одбране око околних градова мислећи да ВРС има намјеру да их заузме. На терену, ми смо имали мање људства и циљ је био деблокада становништва и наших јединица у окружењу. Суштински, 11 припадника извиђачко-диверзантске групе је пробило муслиманску линију, а након тога остале јединице су гониле противника”, рекао је Миловановић.

Крајем августа 1992. године у операцији Војске Републике Српске ослобођено је више од 7.500 становника Смолуће, Потпећи и Тиње који су били у окружењу непријатељских муслиманских паравојних формација.

Херојским подухватом припадника Војске Републике Српске, уз садејство јединица Министарства унутрашњих послова и бораца из ових насеља, 30. августа 1992. године пробијен је непријатељски обруч и становништво ослобођено.

Српски становници ових села, који су четири мјесеца били без хране, воде и струје, извучени су на слободну територију.

У операцији ослобађања коју је водио Источнобосански корпус Војске Републике Српске, између осталих, учествовале су бијељинска Лака пјешадијска бригада Гарда “Пантери” и Прва озренска бригада.

У акцији, која је почела 26. августа 1992. године, учествовало је више од 450 војника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.