Михајловић: Јужни гасни коридор важан за читав Западни Балкан
БЕОГРАД - Јужни гасни коридор је важан за читав Западни Балкан пошто више рута и снабдјевача доноси гасну стабилност, поручила је данас министарка енергетике Зорана Михајловић, у видео-поруци којом се обратила учесницима осмог министарског састанка Саветодавног већа Јужног гасног коридора у Бакуу.
Михајловићева је подсјетила да је 1. фебруара почела изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска, уз подршку ЕУ и ЕИБ и навела да ће када тај гасовод буде оперативан у 2023. години, Србија бити спремна да се повеже са другим гасоводима, односно са другим снабдјевачима гаса. "На овај начин се отварају могућности снабдјевања Србије природним гасом из Азербејџана (Каспијског региона), из гасовода на Јужном гасном коридору, али и из других извора, постојећих (ЛНГ терминал у Грчкој) или оних који у перспективи могу бити извор гаса за наш регион (Источни Медитеран)", рекла је Михајловићева. Истакла је да је Србија диверзификовала руте, али да мора да учини много и на диверзификацији снабдевача.
"Иако Србија има две руте снабдевања гасом, кроз те гасоводе тече руски гас. Наша стратегија, и зато смо овде, јесте хитна диверзификација добављача. Управо зато, Јужни гасни коридор и гасовод ТАП као његов кључни део, јесте тако значајан за наше земље Западног Балкана", рекла је она. Како је навела, наша визија и стратегија нису само интерконекција Србија-Бугарска, већ и и повезивање гасоводима са свим нашим суседима.
"Само ако смо инфраструктурно повезани можемо бити и енергетски безбједни - то је порука, наш задатак, наша стратегија. То је сигуран пут на политичкој и енергетској безбједности региона", поручила је она у обраћању. Енергетска транзиција и борба против климатских промена су, како је рекла, глобални процеси који траже од сваке државе да пронађе равнотежу између привредног развоја и заштите животне средине. Енергетски, економски и политички изазови са којима се суочавају Европа и свијет захтјевају заједничко дјеловање, истакла је Михајловићева.
Навела је да су испред свих нас велики енергетски, економски и политички изазови који траже заједничко деловање и разумевање. Енергетска транзиција тражи од сваке државе да, како каже, пронађе равнотежу између привредног развоја и заштите животне средине, између енергетике и рударства и животне средине. "Међутим, енергетска транзиција је и питање енергетске безбједности у условима кад не само енергетски сектор, већ и читаве економије, иду у правцу декарбонизације.
Без обзира на то које године прокламовали као наш циљ, до када желимо да будемо карбонски неутрални, много је важније да ли на том путу имамо јасну слику тектонских промена које морамо контролисано извести у сектору енергеске инфраструктуре", навела је министарка. Изразила је увјерење да имамо довољно снаге да се удружимо и додала да је то једини начин да те циљеве и остваримо, за добробит будућих генерација и наше планете.
"Управо овде, на нашем осмом састанку, верујем да нам је свима јасно да је кључна претпоставка гасне, а самим тим енергетске безбедности Европе, те земаља Западног Балкана, континуирано, стабилно снабдевање природним гасом, односно диверзификација рута и диверзификација снабдевача гасом, али и једнако важно - формирање стратешких резерви овог енергента", рекла је Михајловићева.
Она је казала да је без стратешких резерви цео континент додатно осетљив на унутрашње и спољне економске и политичке факторе. "Србија се, као и друге земље Југоисточне Европе, суочава са свим овим изазовима, можда чак некад и интензивније од земаља чланица ЕУ. Ти изазови се огледају у актуелном расту цена природног гаса, самим тим поремећаја на тржишту". Додала је да је велики изазов и декарбонизација, јер је природни гас важан као транзитно гориво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
