Михајловић: Једини пут Србије је ЕУ

Михајловић је, у интервјуу за бечки дневник „Курир“, рекла да је јасно да је европски пут, пут Србије, али да то није једноставно.

Подсетила је да истраживања јавног мнења показују да грађани имају осећај да ЕУ превише тражи од Србије, и да су пријатељи на истоку.

„Влада понавља сваког дана да наш пут може водити само у правцу ЕУ. Желимо европске стандарде. Међутим у овом тренутку је за нас било немогуће увести санкције против Русије, иако смо против рата“, нагласила је Михајловић.

Она је истакла да није једноставно и да ће притисак запада сигурно расти.

"Видећемо како ће нова влада, која би требало да буде успостављена наредних дана, о томе одлучити", нагласила је она.

На питање шта желе грађани и да ли верују да Србија сама може опстати у глобалној трци, Михајловић је казала да верују да Србија може сама да преживи и да има избор, али им се свиђа замисао „Отвореног Балкана, јер сматрају да смо сви једнаки у региону.

Тачно је, додаје, да је присталица ЕУ мање, и да се тренутно мање од половине становништва изјашњава за чланство, а разлог је у томе што грађани мисле да ЕУ од њих захтева превише, између осталог признање независности тзв. Косова.

Михајловић се сложила са констатацијом да је чињеница да мала земља попут Србије у овим временима сама не може преживети, и нагласила да Србија мора у ЕУ јер је то њена судбина.

„Један пример, који сваког натера на размишљање - када питате људе где желе послати децу на студије, онда нико не одговара у Русију или Кину већ у западну Европу или САД. То је чињеница“, подвукла је она.

Истакла је да Срби жуде за бољим животом, стабилношћу.

„Грађани желе стварно бољи живот. Због тога би политичари у земљи требало више да мисле на људе, а не само на политику“, поручила је она.

У вези снабдевања енергијом Михајловић је казала да је тренутно веома тешко и компликовано време за све.

„У Србији имамо пуно проблема у енергетском сектору. Имали смо поједине проблеме и пре тренутне кризе. Након ковида смо суочени са нападом Русије на Украјину и великим притиском на Србију, зато што, као што знате, нисмо увели санкције протв Руске Федерације, али смо гласали за резолуцију УН. Увозимо наш гас 100 одсто из Русије и то је главни проблем“, казала је она.

Михајловић је рекла да се Србија и у прошлости тражила алтернативе.

Подсетила је да је ове године почела изградња гасовода између Србије и Бугарске и да постоје напори да се гасни сектор диверзификује.

„Међутим мислим да ће наредна зима бити за сваку земљу, за сваког министра енергетике широм Европе веома тешка. Имамо трогодишњи уговор са Русијом, који нам осигурава две милијарде кубних метара гаса годишње. То нам није довољно, јер имамо потребу за 3,5 милијарди кубних метара годишње“, објаснила је Михајловић.

Подсетила је да је Србија изнајмила складишта гаса од Мађарске за пола милијарде кубних метара, и да у земљи има подзена складишта која дели са Газпромом, а у којима се налази тренутно 280 милиона кубних метара гаса.

„Ако се све сабере онда се може закључити да наше резерве нису довољне за покривање целе грејне сезоне до краја марта. Полазимо од тога да ћемо до тада морати увозити гас. То ће нас коштати најмање једну милијарду евра, при чему би то могло бити много скупље. То неће бити једноставно за наш буџет“, објаснила је она указујући да је Србија ове године већ потрошила око 1,5 милијарди евра за увоз струје и гаса.

Гасовод према Бугарској, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара, каже, треба да буде пуњен гасом из Азербејџана.

„Тренутно преговарамо са Азербејџаном, и од септембра идуће године би Србија требало да покрије 40 одсто својих потреба гасом који није из Русије, односно који је из Азербејџана. То је актуелно наш најважнији пројекат у гасном сектору“, истакла је она.

Такође је указала и на значај регионалних гасовода према суседима, подсећајући да се тренутно ради на гасоводу према Северној Македонији са капацитетом од више од милијарду кубних метара.

„Ту очекујемо новац од ЕУ, и водимо разговоре о томе. Радимо и на гасоводу према Румунији и желимо разговоре и са Хрватском. Они желе да повећају капацитет свог терминала за течни гас на Крку. То је за нас веома важно. Уједно бићемо део пројекта изградње новог терминала за течни гас у Албанији. Имамо план и знамо шта морамо учинити“, нагласила је она.

Михајловић је потврдила констатацију да енергетска криза помаже да се поново успоставе прекинуте везе у региону.

На питање да ли грађани Србије још нису спремни за тако далекосежне промене, рекла је да постоје бројне препреке у примени енергетске транзиције, али и рударству.

„На пример је штета што смо обуставили пројекат истраживања и потенцијалне експлоатације литијума. Поједине политичке снаге су чиниле све да прикажу експлоатацију литијума као нешто лоше. Невладине организације су се мобилисале. Већина њих и даље не зна колико је важан литијум не само за Србију, већ целу Европу“, истакла је Михајловић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.