Мањкавости европског плана: Србију гурају испод црвене линије
БЕОГРАД - Журба ЕУ и САД у бези са постизањем споразума којим би били нормализовани односи између Београда и Приштине условљена је међународним околностима и не доприноси конструктивним рјешењима, јер дјелује да стране нису равноправне у процесу и да су притисци на Србију много већи, што читав овај процес води у погрешном правцу.
Сматра ово доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Деспот Ковачевић, наводећи да приједлог европског плана за КиМ не представља рјешење, већ само помјера ствари са мртве тачке те да иако је громогласно најављивано да би ови разговори могли бити судбоносни и пресудни, епилог показао супротно.
- Ставови две стране су дијаметрално супротни, а циљ разговора требало би да буде смањење дистанце. Ипак, посредници у разговорима не залажу се довољно да се та дистанца смањи - мишљења је Ковачевић.
Како каже, из говора предсједника Александра Вучића је јасно да је Србија спремна да уђе у имплементацију дијелова овог приједлога, чиме се селективно бира оно што је могуће спровести. Овакав приступ, каже, може бити ефикасан, јер се ради на ономе што може бити урађено, али се такав став коси и са идејама европских званичника, који имају много већи проблем у Приштини, јер Аљбин Курти одбија формирање Заједнице српских општина, што је предуслов да се крене даље. Власти у Приштини, каже, на неодговоран начин говоре о претходним споразумима као нечему што нису они потписали, чиме се у питање доводи и сам приједлог, јер “логика води ка томе да са промјеном власти долази и одбијање преузетих обавеза”.
Када је у питању сам састанак у Бриселу, Ковачевић каже како је први утисак да ништа није потписано, односно није стављен потпис на било какав документ што би значило преузимање обавеза.
- На основу искуства око претходних споразума ни то понекад није било довољно. С друге стране, начелно прихватање, без потписа, веома је лабава гаранција да ће било шта да буде спроведено. Треба се присетити да су на Бриселски споразум Ивица Дачић и Хашим Тачи ставили само своје иницијале без других генералија и функција, а да је тај споразум сада централни проблем у односима - каже Ковачевић додајући како је веома важно то што Србија овом приликом ништа није ни одбила, јер би то значило одустајање, а за то би се сносиле консеквенце.
Сматра и да у Бриселу није било преговора, него разговора о понуђеном рјешењу, које стране нису могле суштински да промјене, јер се радило о приступу “узми или остави”. У таквој ситуацији, каже, тешко је било за очекивати било какав конструктиван приступ проблему.
- Реч је о притиску који није кредибилан јер није довео до поштовања претходних споразума од стране Приштине. Цео процес би имао много више смисла и резултата да су досадашњи договори имплементирани. Оно што је битно нагласити јесте да овај предлог прелази црвене линије које је поставила Србија. Пре свега је реч о неспречавању уласка у било коју међународну организацију. Низ ставки унутар овог предлога Косово третира као државу. Председник Вучић, Скупштина и Влада Србије више пута су истакли да не пристају на признање независности и улазак Косова у Уједињене нације. И поред тога у Бриселу на томе инсистирају. Искуства из других случајева нам говоре да притисак даје решења која не функционишу на терену. На простору бивше Југославије има довољно примера, који се, како ствари стоје, не узимају у обзир - поручио је Ковачевић.
Мртво слово на папиру
Координатор Радне групе за Поглавље 35 Драгиша Мијачић сматра да је без формирања Заједнице српских општина, демилитаризације сјевера КиМ и враћања Срба у косовске институције, европски план за нормализацију односа Београда и Приштине само “мртво слово на папиру”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
